|
<poem>
'''ДЕСЕТА ПОЈАВА'''
Василије''ВАСИЛИЈЕ, НикаНИКА ПутинПУТИН и пређашњи''
'''ВасилијеВАСИЛИЈЕ''' ''(води Нику; улазећи)'':
Нисмо, у добри час, јер би те онда на врату имали, од чега нека нас Богбог сачува!... Ево ти сина, па га води.
'''МатиМАТИ''' ''(загрли Нику)'':
Сине мој!... Ти си ми жив и здрав и ниси се покалуђерио!... Хвала теби, Божебоже, што си ми дете повратио!... ''(плачеПлаче од радости.)'' Хајде, сине, с мајком твојом; остави ове црне калуђере! Мајка ће теби чинити све што будеш пожелео. Не одричи се мајке, јер ти је она једини и најбољи пријатељ на свету!... С БогомЗбогом остајте ви црни калуђери, па кажите и Димитрију да га је тетак поздравио и да не хита са калуђерством, него да чека још три године. Кажите му да му је тетак болестан и да је обрекао доћи овамо, чим се мало придигне, не да га одврати, него да га види и надгледа.... Да, да, тако тетак може говорити, али мати не да свога детета!... Хајде, сине; хајде рано моја! ''(одеОде са Ником.)''
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Слатки и добри мој баба!... Он је болестан, а ја нисам близу њега, да га дворим и негујем! Не остаје ми, дакле, ншптаништа него се за њ Богубогу молити.
'''ИгуманИГУМАН:'''
Чему сам се надао, још смо и добро прошли!
(ПАДА ЗАВЕСА)
</poem>
|
