Младост Доситија Обрадовића/14 — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | Коста Трифковић | Младост Досити…
 
Нема описа измене
 
Ред 10:
<poem>
'''ЧЕТВРТА ПОЈАВА'''
ИГУМАН и ДОСИТИЈЕ
Игуман и Доситије
 
 
'''ИгуманИГУМАН''' ''(уђе лагано — за себе)'':
Гледај ти њвгањега!... Ја мислим он тумара по манастиру, а он међер седи у ћелији и чита! Какав је то светац?!... Хајде да видимо шта зна?... ''(наНа глас.)'' Но, Димитрије, шта читаш?
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' ''(скочи на ноге)'':
Читам „Житија свих светих".
'''ИгуманИГУМАН:'''
Е да?... Па дед читај ми мало да и ја чујем.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' ''(чита)'':
.... „Страданија свјатих мучеников: Гурија, Самона и Лва. Јегда церков Божја от началњејших слуг дјаволских Диоклетијана и Максимилијана по премногу бје гонима, и јако корабл в мори мира бједами обуревајема, в то времја обрјетаху сја два правовјерна мужа, Гурији и Самон, близу Едеса града, иже не изволиша в Едесје жити модви ради и безаконија бивајуштих"....
'''ИгуманИГУМАН''' ''(зачуђен, узме другу књнгукњигу и пружи је Доситију)'':
Дед сада читај из ове књиге.... Ево почни овде.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' ''(чита)'':
.... „Сији свјати оци наши божественаго немерцајушчаго свјета синове, приљепиша сја к Богу и, оставл матер, чада, и дом свој отидоша в пустињу пдјеже от сатани искушајеми, побједиша јестества"...
'''ИгуманИГУМАН:'''
Па знаш ли ти из сваке књиге тако лепо читати?
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Из сваке, оче игумане.
Игуман'''ИГУМАН''' ''(логдедапогледа га, лапа онда оштро)'':
На мах тај час узми твоју торбу, пак иди, куд ти драго. Право је рекао Антоније, да ти нећеш код мене ни три дни бити!
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' ''(ван себе)'':
Ви ме терате ?!
'''ИгуманИГУМАН:'''
Одмах да одлазиш!
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Али зашто?!... Шта сам скривио?!
'''ИгуманИГУМАН:'''
Ти још питаш?... Зар не знаш?
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Ни из далека!
'''ИгуманИГУМАН:'''
Да ти кажем, дакле. Ако ти будеш добар и послушан тако, како читаш, ти ћеш код мене, док сам ја жив, остати. Но бојим се, кад ти чујеш како ја читам, ти ћеш ми се смејати, а ја сам љут, пак ето ти кавга готова.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' ''(одане)'':
Хвала Богу, кад је само то!... Оче игумане, немојте ви мене терати; ја се вами нећу ругати, већ ћу вас љубити и поштовати као свог рођеног оца, а ако се моје срце не вара, ја већ предвиђам да ћете ви бити мој добротвор и отац!
'''ИгуманИГУМАН:'''
Шта велиш, деране?!.. Оди да те пољубим.... ''(пољубиПољуби га.)'' Ти си добро дете, а нећеш се за ове твоје речи никад преварит!... ''(отрчиОтрчи на врата и виче.)'' Оче Јанићије.... оче Антоније.... оче Василије.... ходите овамо.... зовите и друге.... ходите брзо....
</poem>