Викизворник

Младост Доситија Обрадовића/12 — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | Коста Трифковић | Младост Досити…
 
Нема описа измене
 
Ред 10:
<poem>
'''ДРУГА ПОЈАВА'''
''Пређашњи без ВасилијаВАСИЛИЈА - затим ДоситијеДОСИТИЈЕ и НикаНИКА ПутинПУТИН''
 
 
'''АнтонијеАНТОНИЈЕ:'''
Мора да су какви карловачки благодејанцнблагодејанци!... Нешто ми мршави изгледају; ваљда их је гладовање отерало те су дошли да се мало захране.
'''ЈаниђијеЈАНИЋИЈЕ:'''
Та ваљда у благодејанију баш није тако рђав кост?
'''АнтонијеАНТОНИЈЕ:'''
Није тако рђав, да не може гори бити; али да је само мало гори, онда благодејанци осем воде не би ништа добили!...
'''ИгуманИГУМАН:'''
Богме, онда таког благодејанија има дуж целога Дунава!... А ево их већ долазе.
''(Улазе Доситије и Ника Путин. — Пољубе игумана у руку.)''
'''НикаНИКА''' ''(лагано Доситију)'':
Одговарај ти на оно што буду питали.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' ''(тако исто)'':
Не старај се; пусти само мене.
'''ИгуманИГУМАН:'''
Од куд сте ви, децо?
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Из Баната.
'''ИгуманИГУМАН:'''
А далеко ли сте накањени?
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Овде би ради остати, ако нас примите.
'''ИгуманИГУМАН:'''
Што ћете овде?
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Наумили смо се покалуђерити.
'''ИгуманИГУМАН:'''
А имате ли ви оце и матере?
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Овај мој друг ''(показујеПоказује на Нику)'' има матер, а ја сам и без оца и без матере.
'''АнтонијеАНТОНИЈЕ:'''
Да т’ кажем, оче игумане, ја ћу тога малога узети, а Максиму ћу дати пут, јер је несташан као враг, и јутрос ми је нов крчаг разбио.
'''ИгуманИГУМАН:'''
Оче Антоније, зар сам ја овде ага на Кареја?
'''АнтонијеАНТОНИЈЕ:'''
Та немој се, Богабога ти, љутити! Ја знам да си ти игуман; ал’ ако га ти узмеш, како си ти љут и напрасан, он ће трећи дан од тебе побећи. Ти знаш да код тебе ђак не може обастати.
'''ИгуманИГУМАН:'''
Ако буде као твој Максим, неће ни трећега дочекати!... ''(Доситију.)'' Ти мали, како се ти зовеш?"
''Доситије'ДОСИТИЈЕ:'''
Димитрије Обрадовић.
'''ИгуманИГУМАН:'''
А из кога си места.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Из Чакона.
'''ИгуманИГУМАН:'''
Е, добро, дакле; реци сада хоћеш ли бити мој ђак?
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Хоћу.
'''ИгуманИГУМАН:'''
Но, пољуби руку, пак ти не слушај тога великога и брадатога; он говори шта му на уста дође. Ако ти само будеш добар, у свем Опову нећеш наћи бољег од мене. А ти, оче Јанићије, и тако си параклисара, а без ђака си, узми тога другога. Он је појачи; баш како ваља за параклисару.... ''(Окрене се Доситију и Ники.)'' Но јесте ли задовољни?
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' и '''НикаНИКА''':▼
појачи; баш како ваља за параклисару.... ''(Окрене се Доситију и Ники)'' Но јесте ли задовољни?
▲'''Доситије''' и '''Ника''':
Јесмо.
'''ИгуманИГУМАН:''':
А јесте ли гладни?
''Ника'НИКА:'' '
Ја јесам по здраво.
''Доситије'ДОСИТИЈЕ:'' '
Ја нисам ништа.
'''ИгуманИГУМАН:'''
Е, јесам ли ти рекао, оче Јанићије, да је овај ''(показује пана Нику)'' таман за параклисару.... Хајде одведи га па га нахрани.
'''ЈаниђијеЈАНИЋИЈЕ''' ''(Ники)'':
Хајде са мном. ''(заЗа себе.)'' Мени се чини да овај није из Баната дошао, него из карловачког благодејанија! ''(одеОде с Ником.)''
'''ИгуманИГУМАН:'''
Е, братијо, наручали смо се, напили смо се, наприповедали смо — сад сваки на свој посао. Ја идем мало да прилегнем, а ти, Димитрије, можеш остати овде, а можеш и шетати мало по манастиру, да видиш како изгледа твоја нова кућа. ''(свиСви оду осем Доситија.)''
</poem>
 
Преузето из „https://sr.wikisource.org/wiki/Младост_Доситија_Обрадовића/12”