Викизворник

Младост Доситија Обрадовића/9 — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | Коста Трифковић | Младост Досити…
 
Нема описа измене
 
Ред 10:
<poem>
'''ДЕВЕТА ПОЈАВА'''
Доситије''ДОСИТИЈЕ и ТошаТОША из Срема''
 
'''ТошаТОША''' (''(улазећи)''):
Нема никога!... Мора да ручак још није готов. Е, велика господа, Богмебогме, мало дуже славе, него ћемо се и ми, ако бог да, осмочити. Та нисмо ни ми баш којеко!... ''(Опази Доситија.)'' Гле Димитрија!... А што си се ти тако снуждио?!
ДОСИТИЈЕ '''Доситије''' (''није спазио Тошу.)'')▼
сдаве, него ћемо се и ми, ако Бог да, осмочити. Та нисмо ни ми баш којеко!... (''опази Доситија'') Гле Димитрија!... А што си се ти тако снуждио?!
'''ТошаТОША:''' ▼
▲'''Доситије''' (''није спазио Тошу.'')
Аха!... Ваљда је мало више повукао од оног старог што слади, па му се сад мозак окреће!... (''(Приступи му бллжеближе и дрма га.)'') Хеј, Димитрије.▼
▲'''Тоша:'''
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' (''(као иза сна)''): ▼
▲Аха!... Ваљда је мало више повукао од оног старог што слади, па му се сад мозак окреће!... (''Приступи му бллже и дрма га.'') Хеј, Димитрије.
▲'''Доситије''' (''као иза сна''):
А, ти си, Тошо!
'''ТошаТОША:'''
Ја главом; али се можда теби чини да сам са две главе!
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
А зашто са две?
'''ТошаТОША:'''
Та већ видим ја да си мало више повукао.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Да сам пио, мислиш?... Нисам, Богмебогме, ни јео ни пио!
'''ТошаТОША:'''
Па шта ти је онда?
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Зар ја знам?!... Мисли су ми тако збуњене, да ми се чини да већ не знам ни да мислим!... Но ја ипак велим, епископ се вара; он нема, он не може да има право. Је ли да нема!
ТОША:
'''Тоша:'''
А шта ја знам?
'''ДоситнјеДОСИТИЈЕ:'''
Ти мораш знати, ти си из Срема... Еј, да сам ја од кудгод из Срема!
'''ТошаТОША''' (''(за себе)''):
Ја овога дерана ништа не разумем.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' (''(ухвати га за руку и молећим гласом)''):
Кажи ми истину: има ли у Срему пустиња?
'''ТошаТОША:'''
Да како да их има; не може их човек оком прегледати.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
А пештера?
'''ТошаТОША:'''
Толико много да их човек не може ни пребројати.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
А има ли пустиника?
'''ТошаТОША:'''
Све врве по пустињама.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' (''(тихим гласом)''):
Па јесу ли чудотворци?
'''ТошаТОША:'''
Зар ти нисам и ономад говорио за оца Пајсију?!... Мој брајко, још какви чудотворци!... Питај само оне који су их видели!
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Слушај, Тошо, морам ти нешто поверити у тајности.
'''ТошаТОША:'''
Но, дед реци.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' (''са свим(сасвим тихо)''):
И ја бих рад био бити чудотворац.
'''ТошаТОША:'''
Па шта онда чекаш овде? Што не идеш у Фрушку?... Тамо имаш лепу прилику; можеш се временом и посветити, а, Богмебогме, овако као капамација никад ништа од тебе!
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Право велиш!... Штаја чекам овде?!.. Зар није сваки минут, који овде међу оваким светом трајем, грех вапијући на небо?!... Докле ћу се колебати? Зар ја нисам доста зрео да расудим ствар како ваља?... (''ватрено(Ватрено.)'') У овом стању не могу дуже издржати!... Што мора бити, нека буде што пре... Ја сам готов... Тошо, би ли ти ишао са мном у Срем?
'''ТошаТОША:'''
То јест ја мислим овде остати... или дајбуди дуже времена бавити се.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Ти зар не увиђаш да је овде свет покварен?!
'''ТошаТОША:'''
То јест... ја знам да је у Срему друкчије; али...
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Али немаш одважности за онај свети манастирски живот!
'''ТошаТОША:'''
Право да ти кажем... немам.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Па добро; кад никога нема, а ја ћу онда сам ићи.
</poem>
Преузето из „https://sr.wikisource.org/wiki/Младост_Доситија_Обрадовића/9”