Викизворник

Младост Доситија Обрадовића/2 — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 9:
 
<poem>
'''ДРУГА ПОЈАВА'''
БабаБАБА НиколаНИКОЛА, ДоситијеДОСИТИЈЕ и пређашњи
 
 
'''Баба Никола:'''
БАБА НИКОЛА:
Помози Бог!... (''чујућиЧујући смех — за себе''). Овде је Богмебогме весело; баш како ваља у мој хатар! (''на глас''Наглас). Помози Бог!
'''Мајстор:'''
МАЈСТОР:
Бог добро дао!... Чиме могу послужити?
'''Баба Никола:'''
БАБА НИКОЛА:
Овога пута, мајсторе, рад бих ја тебе послужити, ако је Божјабожја воља.
'''Мајстор:'''
МАЈСТОР:
А чиме то, пријашине?
БАБА НИКОЛА:
'''Баба Никола:'''
Ево овде мојим синовцем, ако ћеш га требовати. Рад бих га у шегрте дати.
МАЈСТОР:
'''Мајстор:'''
Е па лепо; мени баш треба шегрт, само ако је ваљан и честит и ако има вољу на занат.
БАБА НИКОЛА:
'''Баба Никола:'''
Хе... та ваљан је, не мож’ му замерити, него што се воље тиче, ту ће, Богмебогме, теже ићи.
МАЈСТОР:
'''Мајстор:'''
То је онда, пријашине, смешна ствар.
БАБА НИКОЛА:
'''Баба Никола:'''
Та није да видиш смешна, то сам ја добро промислио. Него ти морам ствар разложити.
МАЈСТОР:
'''Мајстор:'''
Е па хајде седи, пријашине, па реци што имаш.
'''БабаБАБА Никола'''НИКОЛА (''седне''):
Знаш, ја се зовем Никола Парчанин из Чакова... Ево ово ми је синовац... Димитрије, Ппљубипољуби Мајсторамајстора у руку... (''Доситије учини'').) Нема ни оца ни мајке, а ја опет немајући мушка детета, узео сам га себи да га ваепитамваспитам место сина.
МАЈСТОР:
'''Мајстор:'''
Е, то је врло лепо!
БАБА НИКОЛА:
'''Баба Никола:'''
Већ како је, тако је. Доста да је мој Димитрије, хвала Богубогу, изучио савршено псалтир, катихизис и... но, Димитрије, како се оно каже?
ДОСИТИЈЕ:
'''Доситије:'''
Православно исповједаније.
БАБА НИКОЛА:
'''Баба Никола:'''
Па ни то није доста, већ се по црквама и манастирима дочепао и влашког казанија илити поученија, и тако ти тај, Божебоже, зна сво влашко поученије и евангелије и све прологе на паметнапамет!
МАЈСТОР:
'''Мајстор:'''
Па то је врло добро.
БАБА НИКОЛА:
'''Баба Никола:'''
Богме, то није ни најмање добро.
МАЈСТОР:
'''Мајстор:'''
А како то?
БАБА НИКОЛА:
'''Баба Никола:'''
Е, видиш, тако. И ја сам држао из почетка да је то добро и да ће то врло корисно бити нопо његово васнитањеваспитање, али сам се на брзо уверио да то за његово зло служи.
МАЈСТОР:
'''Мајстор:'''
Богме, ја тебе ништа не разумем!
БАБА НИКОЛА:
'''Баба Никола:'''
Сад ћу да ти кажем. Ево видиш, овај мој деран овде, напунивши своју детињску главу казанијама и пролозима, а не будући кадар о томе како ваља мислити и расуђивати, наумио је да се посвети!.. (''смејуСмеју се'').) Размишљајући овај мој Димитрије шта су страдали мученици, жали што и сада не муче хришћане, те би се на мах дао за закон испећи!... (''смејуСмеју се'').) Кад би му опет пало на ум шта су пустиници радили и пословали, увек би желео да се намери на ког пустиника да с њим оде у... но, Димитрије, како се зову та места?
'''Доситије'''ДОСИТИЈЕ (''живо''):
Египатске и арапске пустиње.
БАБА НИКОЛА:
'''Баба Никола:'''
Ето чуо си... Кад бих га повео у Сенђурађ, Партош или Бездин — манастире недалеко од Чакова — увек би мој Димитрије тражио какве пештере или пустиње, па како их тамо, хвала Богу, нема, вратио би се сетан и невесео у Чаково. Он држи да би Банат срећнији био, да је пун пустиња, него села и градова.
МАЈСТОР:
'''Мајстор:'''
Е, е, гледај дер ти само!
БАБА НИКОЛА:
'''Баба Никола:'''
Па шта ми се ономад догодило!... Дође ти пре неког времена неки игуман Дечанац да проси милостињу, а мој ти синовац брже боље готов да с њим побегне у Турску, јер је чуо да тамо има таквих пустиња, које људи својим гресима не скврне и где се човек може ласно посветити. Тако ти, Богмебогме, мој Димитрије побегне до Сенђурђа, те ја у потеру, стигнем их и вратим мога синовца. Боже ми опрости, у мало што нисам калуђера везана послао у Темишвар.
МАЈСТОР:
'''Мајстор:'''
Та да, људи поштени беже из Турске, а да још иду тамо!
БАБА НИКОЛА:
'''Баба Никола:'''
Али шта ћеш — ја сам га доста световао. Рекао сам му да чека зреле памети, п’ онда нека промишља о пустињама и калуђерству. Та у данашње време, ко год се калуђери, калуђери се из незнанства или да му је лакше и боље живети. А друго и калуђери су људи као и ми: једу, пију и теку новац!... Но, но, ја их не осуђујем; ал само толико кажем, да је права светиња: да млађи старијега слуша; да се деца својих родитеља не одричу, као ни родитељи своје деце, и да човек праведно и поштено у својој кући, о своме труду и муци са својом женом и децом живи, не желећи ништа туђега. Но моји савети узалуд беху; мој ме Димитрије не слуша, јер ме, тако ми се чини, не воли.
'''Доситије'''ДОСИТИЈЕ (''пригне му се''): ▼
женом и децом живи, не желећи ништа туђега. Но моји савети узалуд беху; мој ме Димитрије не слуша, јер ме, тако ми се чини, не воли.
Слатки бабо, зар можете о томе посумњати? ВарЗар ми нисте ви у место оца и матере?... Зар ја имам већег добротвора од вас? (''Љуби му руку'').)▼
▲'''Доситије''' (''пригне му се''):
БАБА НИКОЛА (тронут):
▲Слатки бабо, зар можете о томе посумњати? Вар ми нисте ви у место оца и матере?... Зар ја имам већег добротвора од вас? (''Љуби му руку'').
Ево, видшнвидиш, како зна да ми се умили!... Е, мој синко, сад ја видим да би боље било да ти оне књиге ниси читао! Но ја се нећу кајати за добро које сам ти учинио. Мени ће Богбог платити на другоме свету, већ ми те је жао!... (''пољубиПољуби га у чело'').) А сад, мајсторе, знате зашто сам рекао да ће са вољом на занат теже ићи. Човек, који хоће да се посвети и да у пустињама беспослено живи, тај се не да лако привикнути да капе шије. Већ ако држите да ће се привикнути, а ви га ево узмите — моја би воља била — јер ја држим да ће га рад и посао на боље мисли довести, и да ће га поштен занат најбоље излечити од његових лудих мисли,▼
'''Баба Никола''' (''тронут''):
МАЈСТОР:
▲Ево, видшн, како зна да ми се умили!... Е, мој синко, сад ја видим да би боље било да ти оне књиге ниси читао! Но ја се нећу кајати за добро које сам ти учинио. Мени ће Бог платити на другоме свету, већ ми те је жао!... (''пољуби га у чело''). А сад, мајсторе, знате зашто сам рекао да ће са вољом на занат теже ићи. Човек, који хоће да се посвети и да у пустињама беспослено живи, тај се не да лако привикнути да капе шије. Већ ако држите да ће се привикнути, а ви га ево узмите — моја би воља била — јер ја држим да ће га рад и посао на боље мисли довести, и да ће га поштен занат најбоље излечити од његових лудих мисли,
'''Мајстор:'''
Било како му драго, мени се деран допада и ја га узимам за шегрта, па баш ако и не буде знао капе шити - вуну чупати то ће увек моћи. После имам ја за њега и друга посла. Имам неких старих рачуна, а и моје књиге не воде се тачно, па ће мој Димитрије то на себе примити да рашчисти и у ред доведе.
БАБА НИКОЛА:
'''Баба Никола:'''
Е онда је све у реду. Ја ти га, мајсторе, остављам и препоручујем као мога рођенога сина. БудаБуди му отац, буди строг али праведан и човечан, а мој Димитрије, ако и не буде нове капе измислио - поштен и послушан увек ће бити... Ти пак, Димитрије синко, остај ми с Богомзбогом, поштуј твога мајстора и владај се добро на моју радост и на част спомену твојих родитеља.
ДОСИТИЈЕ:
'''Доситије:'''
Слатки бабо (''љубиЉуби га у руке'').)
'''БабаБАБА Никола'''НИКОЛА (''пољуби га у чело''):
С БогомЗбогом, Детедете моје!... Бог зна хоћемо ли се опет видети, па ти зато опет кажем: послушај ме и мани се светиња и калуђерштина. Ако ли ме не послушаш, ја се нећу кајати за добро које сам ти учинио. ЖениМени ће Богбог платити на другоме свету, но ја тебе жалим... А сад ево ти још пет грошића, да ниси без новаца, и остај ми с Богомзбогом! (''отргнеОтргне се и оде''.).
'''Доситије'''ДОСИТИЈЕ (''гледајући ваза њижњим тужно''):
Слатки бабо!
</poem>
Преузето из „https://sr.wikisource.org/wiki/Младост_Доситија_Обрадовића/2”