На бадњи дан/29

Коста Трифковић

На бадњи дан

◄   Појава седма

ПОЈАВА ДЕВЕТА

Појава девета   ►

ПОЈАВА ДЕВЕТА
Пређашњи без ЊУШКАЛА.


СВЕТОЗАР (љутито):
Ето ти сада! Овај ће лопов сутра направити шкандал по вароши. Мој реноме, што сам га толиким трудом стекао, тај ће сада пропасти. Сва ће ме варош исмевати. „Ето тога свеца!“ — рећи ће — „похватали смо му трагове!“ Још ћу изгубити све моје клијенте -— и то све због вас, госпођице!
МАРИЈА:
Због мене!
СВЕТОЗАР:
Да, вичете у помроћ, — правите ларму, — побунили сте сав комшилук — и полицију сте ми дозвали на врат!
МАРИЈА:
Ви сте криви, што ме нисте пустили!
СВЕТОЗАР:
Пустили, пустили — а што нисте казали, за што хоћете да идете? Ал‘ сада морате казати, сад ми је већ свеједно, па ма цео свет дошао, кад је већ онај лопов овде био. МАРИЈА (извади писмо):
Е, добро господине, кад сте тако љубопитни, а ви читајте!
СВЕТОЗАР:
То је писмо од мене!
МАРИЈА:
Од вас господине!
СВЕТОЗАР:
Гласи на удовицу Петровићку.
МАРИЈА:
То је моја мати, ал‘ читајте само!
СВЕТОЗАР (чита.):
„Јављам вам у име мога клијента, вашег куће газде, да ако до бадњег дана не платите кирију, да ћете бадњи дан на сокаку провести! Светозар Вујић, адвокат“.
МАРИЈА:
И тако се и догодидо. Сад ћете разумети, господине, да нам није могуће уживати гостопримство онога човека, ко и нас је немилосрдно на сокак избацио!
СВЕТОЗЛР:
Али за Бога, ја вас нисам познавао!
МАРИЈА:
Што нисте дошли, да нас познате!
СВЕТОЗАР:
Али то није мој посао, ваша је мати требала доћи!
МАРИЈА:
Моја мати није могла доћи из стога узрока, што није имала — ципела.
СВЕТОЗАР (за себе.):
То је сиротиња! (Гласно.) Па добро, за што ви нисте дошли?
МАРИЈА:
Ја, господине! Приличи ли се мени, девојци, да вам дођем?
СВЕТОЗАР:
И то је истина, — али за Бога, да сте само поручили —
МАРИЈА:
По киме, господине?
СВЕТОЗАР:
До сто врага, да нисте били изашли на поље из стана!
МАРИЈА:
А пандур, што је стајао код врата?
СВЕТОЗАР:
Та то је све тако, али —
МАРИЈА:
Али се ипак догодило. Е, сад је већ све једно! Сада знате све, будите други пут не само адвокат, него и човек, па се тако што не ће догодити. Сад пак хвала вам на гостопримству, ја идем да пробудим матер! (Оде.)