На бадњи дан/26

Коста Трифковић

На бадњи дан

◄   Појава пета

ПОЈАВА ШЕСТА

Појава седма   ►

ПОЈАВА ШЕСТА
СВЕТОЗАР сам, за тим ЈОВАН.


СВЕТОЗАР (хода горе доле):
Е, тако, је — чему се човек најмање надао, оно га снађе. Сад, да је мени когод казао, да ћу ја данас још гостију добити, ја бих му казао, да је луд.
ЈОВАН (уђе):
Хе! Хе!
СВЕТОЗАР:
Шта се смејеш?
ЈОВАН:
Та смешно ми је нешто!
СВЕТОЗАР:
То знам да није жалосно, кад се смејеш. Но хоћу ли дознати већ једаред?
ЈОВАН:
Та знате, господине, смешно ми је, што не могу у оној малој соби троје да стану! СВЕТОЗАР:
Тако! — То је теби смешно, магарче један? Вуци се напоље.
ЈОВАН (за себе):
Што сам тражио, опет сам нашао (Оде.)
СВЕТОЗАР (ходајући):
Лопов један — смеје се мојој сиротињи! Па после, зар нема право, зар ја нисам могао досад много угоднији стан себи приправити? Па зар је сада доцкан? — А на што? За мене? Мени је и овај сувишан, а најпосле, зар ја не могу живити по своме ћефу, ко мени заповеда?