* * *
Посадил сам
Посадил сам виту јелу,
јела ми се разграњала,
разграњала, рацавтела[1].
Из вр'а јо роса пада,
из средину пчеле лету, 5
из корена Дунав тече.
Насред Дунав мермер камен,
туј девојка платно бели,
па је платно испуштила,
па се она расплакала: 10
„Леле мене, где це[2] денем,
мен че мајка да убије.”
Отуд иде младо момче,
па је момче говорило:
„Ој не плачу, девојчице, 15
ја чу платно уватити
и тебе чу пољубити.”
|
|
Певач, место записа и напомена
Записано 1963. од Персе Ж. Маринковић.
Референце
- ↑ рацавтела - расцветала
- ↑ где це — где ћу се
Извор
- Народне песме из Тимока и Заглавка. Песме забележио Светислав Првановић. 8/1968, бр. 1, стр. 67.
- Момчило Златановић: Лирске народне песме из јужне и источне Србије; избор, Народна књига, Београд, 1982., стр. 95-96.
