Поранила Јагода ђевојка



Поранила Јагода ђевојка

Поранила Јагода ђевојка,
Поранила за гору на воду.
За њом иде Радоје на коњу,
За Радојем Јагодина мајка:
„Стани мало, на коњу Радоје, 5
Тамо ми је нејака Јагода,
Млада ми је, препануће ми се.“
Ал’ говори са коња Радоје:
„Ид’ не лудуј, Јагодина мајко!
Како ти је млада, неразумна, 10
Сву ноћ ми је на руци спавала,
Руса коса руку притиштала,
Нисам мог’о сабљу припасати,
Ни ђогага коња оседлати —
Сеја ми је сабљу припасала, 15
Мила мати коња оседлала.“
Кад то чула Јагода ђевојка,
Плећи даде, па бјегати стаде.
За њом трчи Радоје на коњу —
У’вати је за бијелу руку 20
И баци је за се на ђогата,
Три пута је опасао пасом,
А четврти од сабље кајасом,
Однесе је свом бијелом двору,
И вјенча је за вијерну љубу. 25

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Напомена уреди

  • Даница, IV, 8. ХП 1865, 49, 781-782.
  • Српске народне песме, IV, послала Јованка Јовановића.
  • Варијанте: ЕР, бр. 189; Вила IV, 1868, 559-560.

Референце уреди

Извор уреди

  • Карановић, Зоја, Народне песме у Даници, Нови Сад: Матица српска; Београд: Институт за књижевност и уметност, 1990., стр. 147.