Поп Милутин и Дрекаловићи
0001 Полећела два галића врана
0002 Од Рикавца зелене планине,
0003 Долећеше у Куче камене,
0004 На бијелу кулу Дрекалову,
0005 Отале су трудне починуле,
0006 Починуле тере загракнуле.
0007 Од двора их нико не чујаше,
0008 До љепоте Дрекалове Стане,
0009 Па узимље дрвље и камење,
0010 Па одгони двије тице вране.
0011 Па су вране тице одлећеле,
0012 Па на кулу опет попадале,
0013 А Стана је тицам’ бесједила:
0014 "О Бога ви, двије тице вране,
0015 "Откле сте ми јутрос долетнуле,
0016 "Је л’ Бог дао и срећа од Бога
0017 "Да сте јутрос од наше планине,
0018 "Виђосте ли Дрекала војводу,
0019 "И мојега Лала и Лазара,
0020 "И од попа најстаријег сина;
0021 "Виђосте ли попадију снау,
0022 "Оставља ли овце и јагањце,
0023 "А шика ли два близанца сина,
0024 "А лају ли вашке на торину?"
0025 Једна граје, друга проговара:
0026 "О Бога ми, Дрекалова Стано,
0027 "Јесу вране тице злогласнице,
0028 "Јесу раде добре казат’ гласе,
0029 "Ма нећемо нег’ што је истина.
0030 "Јесмо јутрос од ваше планине,
0031 "И виђесмо Дрекала војводу,
0032 "И од попа најстаријег сина,
0033 "И виђесно Лала и Лазара,
0034 "И виђесмо снау попадију,
0035 "Устављаше овце и јаганце,
0036 "А шикаше два близанца сина,
0037 "И лајаху вашке на торину.
0038 "Враг донесе попа Милутина
0039 "Од тврдога села Клименаца
0040 "Су његово тридест Климената,
0041 "Ударише јутрос на торину,
0042 "Посјекоше Дрекала твојега,
0043 "И Лазара погубише сина,
0044 "И Перишу попа посјекоше,
0045 "И заклаше два нејака сина,
0046 "Попадију снау заробише.
0047 "Не погуби Дрекаловић-Лала,
0048 "На Лалу је Подгоричк’ одело,
0049 "Е је Лале попа преварио,
0050 "Да је момче Подгоричко било,
0051 "Дивна слуга бега Личанина,
0052 "И бегово хиљаду оваца.
0053 "Често попе иде у пазаре,
0054 "Не смијаше погубити Лала,
0055 "Ето ти га двору бијеломе,
0056 "Ђе он гони хиљаду оваца."
0057 Кад то чула Дрекалова Стана,
0058 Закукала како кукавица,
0059 А преврће као ластавица,
0060 А бијелу затворила кулу,
0061 Ето ти је горе уз планину.
0062 Када срете Дрекаловић-Лала,
0063 Ђе он иде двору бијеломе,
0064 И он гони хиљаду оваца,
0065 Па је Стане била бесидила:
0066 "Благо мени, Дрекаловић-Лале,
0067 "Благо мени јутрос и довијек!
0068 "Од Дрекала не смеће се трага."
0069 Доћераше у авлију овце,
0070 Па је мало постајало бриме,
0071 Мало бриме, пунана година,
0072 Књигу пише Дрекаловић Лале,
0073 Па је шаље у кршне Клименте,
0074 А на руке попу Милутину:
0075 "А чујеш ме, попе Милутине,
0076 "Ја сам чуо, а људи ми кажу,
0077 "Да је у те шћерца од удаје,
0078 "А ја сам ти, попе, од женидбе,
0079 "Оди, попе, да с’ пријатељимо,
0080 "И да старе крви помиримо."
0081 Кад је попа књига допанула,
0082 Књигу гледа попе Милутине.
0083 Каде виђе што му књига пише,
0084 А он брже другу накитио,
0085 И у књизи Лала поздрављаше:
0086 "Синко Лале, и сретно ти било!
0087 "Купи свате, ајде по ђевојку,
0088 "Купи свата колико ти драго."
0089 Кад је Лала књига допанула,
0090 Кад ли виђе што му она пише,
0091 Па на прешу окупи сватове,
0092 Док сакупи до триста сватова,
0093 Све по избор добријех јунака.
0094 Отоле се свати подигоше,
0095 И одоше до кршне Клименте
0096 А на дворе попа Милутина.
0097 Попе свате дочекује дивно,
0098 Засједе их за софре господске.
0099 Кад се свати пића напојише,
0100 Сваком даше што је за којега,
0101 Неком јаглук, а неком мараму.
0102 Отолен се свати подигоше,
0103 И одоше зеленом планином.
0104 Кад дођоше у Куче камене
0105 Пред бијелу цркву свету Петку,
0106 Ту вјенчаше Лала и ђевојку.
0107 Отоле се свати подигоше,
0108 И одоше на бијелу кулу,
0109 Вино пише за неђељу дана.
0110 Кад се пуна напуни неђеља,
0111 Разврже се кита и сватови,
0112 Сваки оде својој кули билој,
0113 А остаде Лале и ђевојка.
0114 Па је мало постајало било,
0115 Мало бриме пунана година,
0116 Чедо роди Лалова љубовца,
0117 Чедо мало, ма је мушка глава.
0118 Свак ми Лалу чедо честитује,
0119 Свак доходи њему на честито.
0120 Ал’ је Лале љуби укорио:
0121 "Анђо моја, ти си безроткиња,
0122 "Свак ми чедо честитује младо,
0123 "Од рода ти ниђе нико нема."
0124 Анђи ово много мучно било,
0125 И уљезе у камару тавну,
0126 Па довати оно перје танко,
0127 Па је перјем у лице удрила,
0128 Из лица је крви уватила,
0129 Пак написа листак књиге танке,
0130 А у књигу баба поздрављаше:
0131 "О мој бабо, попе Милутине,
0132 "Ал’ не чујеш, ал’ абера немаш?
0133 "Ево има годиница дана
0134 "Откад си ме удомио, бабо,
0135 "И чедо сам мушко породила.
0136 "Свак ми, бабо, чедо честитује,
0137 "А с тебе сам укорена, бабо,
0138 "Укорена јутром и вечером,
0139 "Од рода ми ниђе нико нема,
0140 "Да сам јадна, бабо, безроткиња.
0141 "Нег’ окупи тридест Климената,
0142 "И доведи девет браће моје,
0143 "Оди, бабо, у Куче камене."
0144 Каде попа књига допанула,
0145 Књигу гледа попе Милутине,
0146 Књигу гледа, сузе пролијева,
0147 И дозивље до девет синова,
0148 А од земље на ноге скочио,
0149 Па сакупи тридест Климената,
0150 И подиже до девет синова,
0151 Ето дође у Куче камене
0152 На бијелу кулу Дрекалову.
0153 Ал’ их Лале дочекује дивно,
0154 Клименте је за софру ставио,
0155 Дава њима пива и јестива,
0156 Налијева вина и ракију,
0157 Присипље им шербет медовину
0158 Климентима да је слађе вино.
0159 Ђе сиђеше, туна попадаше.
0160 А да видиш Дрекаловић-Лала,
0161 Он дозивље од Мораче кнеза:
0162 "Побратиме од Мораче кнеже,
0163 "Али сада ал’ икада дођи,
0164 "Да ми старе крви подмиримо."
0165 Па се кнеже на ноге скочио,
0166 Па ми закла тридест Климената.
0167 А да видиш Дрекаловић-Лала,
0168 Он ми закла до девет шурева,
0169 И закла ми таста попа свога.
0170 Кад то виђе Дрекалова Анђа,
0171 Закукала како кукавица.
0172 Па јој вели Дрекаловић Лале:
0173 "Мучи, Анђе, три те јада била!
0174 "Ласно ћемо томе учинити:
0175 "Попа твога за попа мојега,
0176 "Браћу твоју баш за браћу моју,
0177 "А Клименте за бијеле овце."
0178 И Клименте у јаму бацише.
