Покољ у Љуми

ПОКОЉ У ЉУМИ Писац: Димитрије Туцовић

Писмо Димитрија Туцовића о уништењу албанског села у Балканском рату 1913.

Дописници београдских листова из Скопља и нових крајева уопште, који сматрају за националну дужност прикривање злочина наших власти и војске и обмањивање народа у Србији, јавили су већ: да је једно арнаутоко село у Љуми уништено, пошто су се Арнаути затворили у куће и до последњега упорно бранили.

Саопштена је намерно обмана јавности. Када су српске трупе то село уништиле, у њему људи није било. Резервни официри који су добили наређење да село запале и све што у њему затечу ставе под нож, узаман су се опирали, узаман су понављали речи „зар све?", узаман су по неколико пута извештавали команданта да у селу нема никога више осим жена и деце. „Све!", то је био одговор некога капетана Јуришића, који је радио у споразуму са потпуковником Милићевићем.

За два сата село је било потамањено уз сцене које је тешко рећи. Плотуни су пообарали жене које су држале одојчад у наручју; покрај мртвих матера драла су се њихова дечица која су случајно била поштеђена куршума: тела, као јела витка, лепих горштакиња рила су се као црви по ледини; жене су се порађале од страха. За два сата потамањено је на 500 душа.

Клање је обустављено када је један део официра уложио енергичан протест, признајући: да „дивљи“ Арнаути наше заробљене војнике разоружају па пусте, а наша „културна“ војска XX века убија њихову децу! Али, доцкан. Учињено је само оно што се још могло учинити: Лешеви су потрпани у куће а куће запаљене — да би се злочину прикрио траг.

То је истина о овом страховитом дивљаштву, о коме сада имају реч влада и Народна скупштина.

Извор: „Радничке новине", бр. 223, 22. октобар 1913.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Димитрије Туцовић, умро 1914, пре 110 година.