Покајање Мустај бега личког (Автовац)

0001 Пију пиво аге у Удбини,
0002 А пред њима Ћејван ага стари.
0003 Све ти аге рахат у мејхани
0004 Ал’ нерахат старац Ћејван ага.
0005 Он не пије вина и духана,
0006 Већ на демир наслонио главу,
0007 А прољева сузе од очију,
0008 Ал пита га тријест Крајишника:
0009 „Стари дједо, наша поглавице,
0010 Што прољеваш сузе од очију,
0011 А не пијеш вина ни духана,
0012 Каква ти је велика невоља?”
0013 Ал вели им ага Цејван ага:
0014 „Кад питате, право ћу вам казат.
0015 А знате ли, а безобразници,
0016 Ево пуно седам годин’ дана,
0017 Како нам је бего погинуо;
0018 Нијесте се море потежили,
0019 Да сиђете на бегову луку,
0020 Да видите обурване куле
0021 И бегову сиротињу тешку
0022 И Бећира, Мустај бега сина.
0023 А знате ли, а безобразници,
0024 Што имамо добра на Крајини,
0025 Све смо с бегом стекли Мустај бегом
0026 Ев’ Узавља од наше Крајине
0027 И у њему Узавац Јована,
0028 Који нам је бега посјекао,
0029 А не хтјесте, да ми растечемо,
0030 Да ми нашег бега осветимо.
0031 А знате ли, а безобразници,
0032 Кадно бего бјеше на Крајини,
0033 Све по тријест ага у мејхани,
0034 Ми пијемо, а Мустај бег плаћа.
0035 Кадно бегу истом затужјесте
0036 И сви бутун бега замолисте,
0037 Да идете у земљу ћесарску,
0038 Не бисте ли што год шићарили,
0039 Да уздигне силовиту војску, —
0040 Тада Врсић бајрактару дође
0041 Из Њемачке у пјану мејхану.
0042 Па г’ упита бег Мустај бег лички:
0043 „ „Мој Врсићу, беже бајрактаре,
0044 Јеси л’ био у земљи ћесарској,
0045 Јеси л’ гдје год шићар опазио,
0046 А гдје бисмо добро шићарили?” ”
0047 Тад бајрактар Мустај бегу каже:
0048 „Мој Мустај бег, право ћу ти казат,
0049 Ту сам био читав мјесец дана,
0050 Под тебдилу ишо низ Ћесарску,
0051 Све сам гледо за наске шићара,
0052 А гдје би се шићарили Турци.
0053 Ја сам добар шићар опазио,
0054 У Узављу куле по Узављу,
0055 Међу њима Јованова кула.
0056 На њој никог Јован да имаде,
0057 Само двије сестре Јованове:
0058 Млада Мара и старија Јања.
0059 Нигдје куле ни пандура нема,
0060 Ласно бисмо шићар шићарили.” ”
0061 Тада бего на ноге скочио:
0062 „ „Ето аге пљачке и шићара!
0063 Ја ћу салтен сестру Јованову,
0064 Ви остали шта је кому драго.” ”
0065 Сваки оде своме завичају.
0066 Бег задрма сву Крајину листом,
0067 Па поведе војску на Узавље.
0068 А кад беже у Команду дође,
0069 Ту заставу добру оставио.
0070 Ту остави седам буљук-баша,
0071 Три Козлића и пет Опузлића,
0072 За свакијем по стотину друга.
0073 У њих се је беже поуздао,
0074 Да чувају Команду планину.
0075 Бего диже силовиту војску,
0076 Па удрио право на Узавље,
0077 Попалише по Узављу куле
0078 И велико покупише благо.
0079 Бег удари Јовановој кули,
0080 Ал’ утече Узавац Јоване,
0081 Близу му се море придесило,
0082 У демијам морем дубокијем
0083 Он побјеже у земљу Талију;
0084 Затужи се талијанском краљу.
0085 Краљ му даде регулану војску,
0086 Прије Турак’ у Команду дође.
0087 Бего даде седам буљук-баша,
0088 Из Команде испртљаше Турци
0089 И богазе у њој оставише;
0090 Хилу бегу учинише Турци,
0091 А у логор падоше солдати.
0092 Вид’ у бега кршна таксирата:
0093 Не шће Турке из Узавља вратит,
0094 Веће три дни преданио туна,
0095 Успали се бутун Далмација,
0096 Бего пође и понесе благо
0097 А кад дође Команди планини,
0098 Гдје је своје оставио Турке,
0099 Кад Турчина ђавољега нема,
0100 Већ дочека регулана војска,
0101 А из лига запуца парада
0102 Да виш кавге и покоља љута!
0103 Ту смо били и очим’ видјели,
0104 Кад погибе бег Мустај бег лички,
0105 Јован скочи осјече му главу.
0106 Кад погибе командар пред војском,
0107 Ми прскосмо на четири стране.
0108 Тада су се ископали Турци:
0109 Је л’ овако било Крајишници?”
0110 У ријечи у којој бијаху,
0111 Док рекоше, ето им сердара.
0112 Ћејван ага агам говорио:
0113 „Немојте му селам прихватити!”
0114 Сердар Мујо на одају дође,
0115 Селам викну Турцим’ на одаји.
0116 Полако му селам прихватише,
0117 Не шће стари селам прихватити,
0118 Већ сердару леђа окренуо.
0119 Сердар њему ријеч говораше:
0120 „Ћејван дједо, прдежина стара,
0121 А шта сам ти учинио криво,
0122 Те си мени леђа окренуо?”
0123 А стари му ријеч говораше:
0124 „Муч’ сердаре, турски хрсузине,
0125 Који краве и кобиле крадеш!
0126 Бег те агом начинио, рђо,
0127 Велику ти жупу поклонио,
0128 У њој кмета пет стотина кућа.
0129 На Хрвату кулу направио
0130 И на њу ти ферман добавио,
0131 Кад ти на њу ферман добавио,
0132 На годину по стотину ћеса.
0133 Ев’ Узавља од наше Крајине,
0134 И у њојзи Узавац Јоване,
0135 А не хтјесте да ми раскућимо.”
0136 Да ми нашег бега покајемо
0137 Тада му се сердар насмијао,
0138 Па он старом ријеч говорио:
0139 „То истина није, живота ми!
0140 Ја сам седам пута салазио,
0141 А за главу Узавац Јована.
0142 Ниј’ Узавље што је прије било,
0143 Јер се Јован кршно утврдио.
0144 Кад је бегу главу пограбио,
0145 Добио је у седам краљева,
0146 Ах мој старче, седам кеса, блага,
0147 У команди седам богазова,
0148 Начинио седам чардакова,
0149 А у њихке метнуо солдате,
0150 А пред њиха кави командаре.
0151 На Узављу начинио кулу, —
0152 Од жива му грома изгорјела! —
0153 На њу топи ни кумбаре не ће.
0154 Ја сам синоћ стиго из Узавља.
0155 Веће стари, да ти чудо кажем:
0156 Што је сада мису курисао,
0157 Таке мисе у краљева нема,
0158 А у пољу под бијелом кулом,
0159 Ту ће седам кумпанија доћи,
0160 И од сваког краља честитога,
0161 Сваки ће му прилог оправити —
0162 Није шала, Мустај бега глава!
0163 И Јању је сестру оправио,
0164 Италији талијанском краљу,
0165 Да истјера звона Италије, —
0166 Биће дернек читав мјесец дана,
0167 Па сам дошо, прдежино стара,
0168 Ја ћу кућу своју раскућити,
0169 А двије ћу земље уздигнути:
0170 Сву Крајину и Унђуровину,
0171 А бели ћу миси ударити, —
0172 Прије, стари, него петн’ест дана —
0173 Де ми књигу у одаји пиши,
0174 Старац дједу у Унђуровини,
0175 Ала Пајдак Хајдар алај-бегу,
0176 Нек уздигне Турке Унђуровце,
0177 Ја ћу дизат моје Крајишнике.”
0178 Тада стари на ноге скочио,
0179 Па сердара упут пољубио,
0180 Осталијем Турцим говорио:
0181 „Над сердара нема командара!”
0182 Сердар Мујо притиште ђогата,
0183 Њима рече: „Спремајте се Турци.”
0184 Оде Мујо својој танкој кули.
0185 Не прође му ни много земана,
0186 Он састави силовиту војску.
0187 А кад сиђе под команду Мујо,
0188 Туна Мујо оставио војску,
0189 Онда Мујо командарим’ каже:
0190 „Даље нама сада хода нема,
0191 Док не спремим шпије и уходе,
0192 Да ја видим, моја браћо драга,
0193 Је л’ му Јања стигла из Талије,
0194 Јер без Јање, ударити не ћу,
0195 Јер је са ње беже погинуо.”
0196 Рекоше му: „Ког ће спремит Мујо?”
0197 Док испаде ускок Раде мали,
0198 Баш службеник бега Мустај бега:
0199 „Ја ћу, Турци, ја ви вјеру дајем,
0200 Чисти ћу ви хабер донијети!
0201 Ту не жали Раде погинути,
0202 Већ дајте ми до два побратима,
0203 О, Халила брата сердарева
0204 И из Босне Накић Хусеина.”
0205 То је Мују врло мука била.
0206 Продрије се Ибрахиме Тале :
0207 „Хоће Мујо, ни питат те не ће!
0208 Раде стазе у Команди знаде,
0209 Гдје нијесу попали солдати,
0210 Те ће свести побре у Узавље.”
0211 Па скочише, те се оправише,
0212 Па по ноћи право у Команду.
0213 Раде знаде стазе у Команди
0214 И он сиђе у поље Узавље.
0215 Кад погледа, мису опазио,
0216 Бијели је свијет опколио,
0217 А попети свилени чадори.
0218 Тада Раде побрам’ говорио:
0219 „Вид’те силе, а вид’те управе,
0220 Није ласно куртарисат ондје.
0221 Већ чустел’ ме оба побратима,
0222 Кад дођемо Јовову чадору,
0223 Хусеине ти нам коње прими,
0224 Ја ћу упут под чадора Јову,
0225 А ти замном, Мујагин Халиле,
0226 Не мој ништа зборит чифтелијо,
0227 Ја ћу лагат а клети се криво.”
0228 Па у алуз коње натјераше,
0229 Док Јованов чадор угледаше,
0230 На њему је од злата филарда.
0231 Пред чадором коње разјахаше,
0232 Хусеину коње додадоше.
0233 Раде упут под чадор униђе,
0234 А за њиме Мујагин Халиле,
0235 Па са главе скинуше шкрљаке.
0236 А кад сједи Узавац Јоване
0237 У шћемлији, ноге прекрстио,
0238 Ђејисија на њем Мустај бега,
0239 А за пасом пушке Мустај бега.
0240 Кад то видје ускок Раде мали,
0241 Сва на њему длака устанула,
0242 Па пољуби Узавац Јована.
0243 Погледа их Узавац Јоване,
0244 Па он Рада под чадором пита:
0245 „Гранадири, оклен вас имадем?”
0246 Раде лаже, а куне се криво:
0247 „Из Задарја, из нашега града,
0248 Ја бајрактар задарскога краља,
0249 Ови ми је њему породица,
0250 Па нас оба оправио амо,
0251 У мису ти прилог оправио,
0252 Да будемо и теферичимо,
0253 Је л’ ти Јања дошла из Талије,
0254 И када ћеш мису завршити?”
0255 А Јован им ’вако говораше:
0256 „Сјутра ће ми Јања сестра доћи,
0257 У недјељу мису завршити,
0258 Онда ћемо теферичовати,
0259 Ви хајдете у пјану мејхану,
0260 Све ће Јован крчмарици платит.”
0261 Па одоше у пјану мејхану,
0262 А Марија на чардаку била,
0263 Иста сестра Узавац Јована.
0264 Кад опази три фисли солдата,
0265 Како јашу коње к’о и Турци,
0266 Марија се упут осјетила,
0267 Па отален на ноге скочила,
0268 Упут стрча у пјану мејхану,
0269 Па опсова крчмарицу младу:
0270 „Што ће теби Турци у мејхани?”
0271 Крчмарица на Марију викну:
0272 „Муч Марија, језик прекинула!
0273 Јеси ли ми вјеру заложила,
0274 Кад ми Турци у мејхану дођу,
0275 Да ћу теби за њих проказати.
0276 Јесу Турци, ни тајит их не ћу.
0277 Ево Маро Мујова Халила,
0278 Доста си ме упитала за њег.”
0279 Тада Мара сједе у одаји,
0280 Па Турцима рече у мејхани:
0281 „Гдје сте Турци, јазук вама било,
0282 Јер освету бегу не чинисте!”
0283 А Раде јој ријеч говораше :
0284 „Је ли вјера Јованова Маро,
0285 Да ти кажем, да проказат не ћеш?” —
0286 „Не ћу Раде, ја ти вјеру давам,
0287 Јер смо с Турак’ срећу изгубили.” —
0288 „Ено Маро, силе и ордије,
0289 Сјутра ће нам ударити Турци.”
0290 Тада Мара Раду проговара:
0291 „Поздрави ми твога командара,
0292 Нек’ чувају Узавац Јована,
0293 Утећ’ ће им морем дубокијем,
0294 Кад је прије куртарисо главу.
0295 Знате л’ Турци што је прије било
0296 Код вашега ћоравог тертиба,
0297 И вашега бега Мустај бега.
0298 Ви бјежите, не ноћите овдје!”
0299 Оде Мара на бијелу кулу,
0300 Овдје сједје до акшама Раде.
0301 Кад их тавна ноћца прихватила,
0302 Они добре коње узјахаше,
0303 Побјегоше Команди планини,
0304 А остали Мују под Команду.
0305 Уведоше командари Рада,
0306 Све им што је и како је, каже.
0307 Мујо викну Ибрахима Тала:
0308 „Досле си нам био торбоноша,
0309 Сад те мећем командарем Тале,
0310 Да од’јелиш треће хисе војске,
0311 Да замамиш осам чардакова,
0312 Ја одведох Унђуровце Турке,
0313 Право Тале, миси и веснеси.”
0314 Па се тако насулише Турци:
0315 Тале прими осам чадорова,
0316 Мујо сиђе миси и веснеси
0317 И бијелој Јовановој кули,
0318 Па опколи су четири стране.
0319 Дочекаше баљемез топови,
0320 А из лига запуца парада;
0321 Ломи дрвље, а крши камење,
0322 Обарају коње и јунаке,
0323 По Узављу запалише куле.
0324 Паде тама око мисе равне,
0325 Грми, сјева, а крв се прољева.
0326 А јадне ти све прошасте кавге!
0327 Да виш кавге и покоља сада!
0328 Доцкан Мују на ум припануло,
0329 Шта је Мара казивала Раду.
0330 Он под собом отјера ђогата
0331 До лимана, гдје су им ђемије,
0332 Па на води осјече ђемије.
0333 Поробише, мису запалише
0334 И бијелу Јованову кулу,
0335 А и двије цуре заробише;
0336 Ухватише Узавац Јована,
0337 Доведоше бегу Бећир бегу.
0338 Мнидијаху Турци Крајишници,
0339 Да ће водит Узавца Јована,
0340 До мрамора бега Мустај бега,
0341 Да ће м’ ондје посијећи главу.
0342 Ал опет су мерхаметли Турци,
0343 Одведу га собом у Турћију,
0344 Јован рече да б’ се потурчио,
0345 А и двије сестре Јованове.
0346 Бећир њега не хтје отурити,
0347 Већ је њега слатко прихватио
0348 И са њиме вијек вјековао,
0349 Свога баба тако покајао.