Покајање
Хтео бих ти рећи љубав сасвим нову
У наивном жару,
Да у свакој речи, да у сваком слову
Нађеш чедност стару;
Да у твоме оку, да у свакој црти
Губим се кô пређе,
Далеко од Бога, далеко од смрти
Правртом без међе.
Али та је жеља скамењена, пуста,
Јер оком се ниже
Ред идола, чија још ме пеку уста:
Мртви ми се ближе.
Но веруј ми, мада реч ми празно јечи.
Прошлост над њом суди!
Веруј: У срцу ми низ анђела клечи,
Што све из сна буди.
Ако смех сам за те, не реци ми тада
Да сâм у гроб спратим;
Пусти да, док душа у обману пада,
Певајући патим.
(1914)
