Покажи ми душо
Покажи ми душо, немој ништа крити,
Што на твоим' очим, бисер сузе сјају;
Покажи ми могул' у помоћ ти бити,
Судјеловат твоме жалосноме вају.
Или т' мој одлазак побуђује тугу,
Што за кратко вр'јеме морам се растати,
За на војну идем, томе светом дугу,
Што од сина тражи отаџбина мати?
Ој, избриши сузе, миленице моја!
Веселијем срцем у борбу ме прати,
И моли се творцу, да с' крвнога боја,
Твој се војно здраво у
наручја врати.
И, да роду слава помножи се дивна!
Кад са љутим мачем срушимо душмане,
Ланци ропски клети, јад и туга кивна,
Да миломе српству за навјек престане.
И да милом роду сјајна зора сване,
Зору коју Србин жељно очекива,
Да разтури таму и већ да одахне,
У слободи светој вјечно да ужива.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
Мило Јововић, „Словански свет “, број 12., у Бечу, 21. септембра 1897., стр. 187.