Под летњим сунцем
Под летњим сунцем
| Под летњим сунцем Писац: Милутин Бојић |
Kако опојно мирише липа
- И тихе ноћне сени мру,
Док црвен бакар зраке сипа
- И тешко дише влат у сну.
- Дубоко, немо жеље мру.
Груди су тако песме пуне,
- Да жудно желе суза сласт.
А зреле воље бију струне,
- И шушњем чезне столет храст:
- Господњих суза жели сласт.
Све зажарено сише, срче
- Расточенога сунца туч,
А грех у сенци нарда хрче
- И загашени среће луч
- Мре, док га сунца мије туч.
Заспала срећа тешко спава,
- А над њом жуди јасмин снен,
Лицем јој бол се разиграва
- И страшћу дише зрели клен.
- Похотно шуми јасмин снен.
Кад пожар који снагом доји
- Пепелом заспе звезда прах,
Срећа ће химну да запоји
- Просуће венце ружа Бах,
- Грунуће снаге вулкан плах.
1912
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.
|