Погибија Бећка Аџиманића
0001 Приђе зоре и приђе сванућа
0002 Шаровита књига полећела
0003 Од Голије из Ерцеговине
0004 Од сокола Горановић-вука;
0005 Колико је итро полећела,
0006 За дан дође Кчеву каменоме,
0007 А отолен селу Марковини
0008 А на руке Радојев’ Шћепану.
0009 Овако га Вуче поздравио:
0010 "О Шћепане, мио побратиме!
0011 "Знаш ли, побро, није давно било,
0012 "Кад удари војска на Луково,
0013 "Те Луково равно опалисте,
0014 "Ти си онда брата изгубио,
0015 "Којег су ти посјекли грађани,
0016 "Па си скоро у чету одио
0017 "Око б’јела Нишицкога града,
0018 "Не би л’ брата осветио свога.
0019 "Не могу ти ниђе запанути,
0020 "Да пос’јечеш добра грађанина.
0021 "Ма т’ је сада згода испанула,
0022 "Те ћеш брата свога осветити,
0023 "Јер је прошла грацка буљумбаша,
0024 "Буљумбаша Аџиманић-Бећо,
0025 "Око њега седам-осам друга,
0026 "Отишли су Гацку широкоме,
0027 "А да прште сиротињу рају,
0028 "Ка што су се научили Турци.
0029 "Пак ће скоро низ Дугу наљести
0030 "Не боји се од Црногораца,
0031 "Јер је пао снијег у планине.
0032 "Но Шћепане, ја те Богом кумим,
0033 "Ти покупи неколико друга,
0034 "Доведи их у Дугу крваву,
0035 "Еда би ти Бог и срећа дала,
0036 "Да изгубиш српскога катила,
0037 "Који пршти сиротињу рају,
0038 "А запада на друм у планине,
0039 "Те сијече младе Црногорце;
0040 "Седамнаест што је окинуо
0041 "До сад младих црногорских глава."
0042 Кад Шћепану ситна књига дође,
0043 И кад виђе што му књига пише,
0044 Од радости на ноге скочио,
0045 Пак је момче једно оправио
0046 До крвава Кчева на крајину
0047 До сокола Грујичић-Спасоја.
0048 Овако му Шћепан поручио:
0049 "Чуј, Спасоје, Чевска арамбашо,
0050 "Ти покупи неколико друга,
0051 "Ма их бирај Кчеву каменоме,
0052 "Па ме чекај долу Тутиноме,
0053 "Док наљезем, и чету доведем,
0054 "Јере ћемо у Дугу одити,
0055 "Да чекамо од Нишића Турке.
0056 "Сад ово је бијела неђеља,
0057 "А пануо шнијег у планине,
0058 "Сад вријеме нијие четовању,
0059 "Па се садек и не боје Турци."
0060 Кад Спасоје оно разумио,
0061 Једанак је на ноге скочио,
0062 Па изабра тридесет момака,
0063 Приправише на ноге опанке,
0064 И у торбе лаке брашњенике,
0065 Па отолен чета окренула,
0066 Докле Долу Тутиноме дође.
0067 Ту Спасоје с четом починуо,
0068 Те причека Радојев’ Шћепана.
0069 Мало било, млого не трајало,
0070 Ал’ ето ти Радојев Шћепане,
0071 За њим иду тридесет момака.
0072 Ту се двије чете смијешаше,
0073 Па отолен једнак окренуше,
0074 Пријеђоше брдо Лигунара,
0075 Уљегоше уз равне Рудине,
0076 Док дођоше у Утес планину.
0077 Наврх њега чета починула,
0078 Те се мало мора одморила,
0079 Па отолен низ Утес планину,
0080 Докле сиђе на Дугу крваву.
0081 Па запали око друма пута,
0082 Више себе стражу истурили.
0083 На стражу је Радојев Шћепане,
0084 Погледује Крсцу и Голији.
0085 Ту чекаше три четири дана,
0086 Кад четврти данак освануо,
0087 Тек Голију огријало сунце,
0088 Кад погледа Радојев Шћепане,
0089 Од Голије изљегоше Турци,
0090 Пред њима је одмакнуо Бећко
0091 Колико би вргла пушка мала.
0092 Итро Шћепан у дружину дође,
0093 Све им право и како је каза.
0094 Па дружину разредио дивно,
0095 По два друга око друма пута.
0096 Радојевић на друм запануо,
0097 Па дружини својој бесједио:
0098 "Немој који пушку опалити,
0099 "Докле пукне мога џевердара,
0100 "Е ћу гађат’ грацку буљумбашу."
0101 Сва дружина њега послушала.
0102 Кадек на њих наљегоше Турци,
0103 Радојевић џефердара пали,
0104 Те погоди грацку буљумбашу
0105 Међу токе у прси широке.
0106 Паде Бећко у зелену траву,
0107 А припаде Грујичић Спасоје
0108 С јатаганом у бијеле руке,
0109 Те Бећкову одас’јече главу.
0110 Тадер млоге пушке запуцаше,
0111 Јадни Турци земљи попадаше;
0112 Црногорци пушке истурили,
0113 Јатагане ноже повадили,
0114 Па у Турке уриш учинише,
0115 Не пуштише жива ђавољега,
0116 Ни да кажу ђе су погинули,
0117 Узеше им главе и оружје,
0118 Побјегоше зеленом планином.
0119 Од њих нема друга ниједнога
0120 Ни мртвога нити рањенога.
0121 Кад су дошли на Кчево крваво,
0122 Ту су шемлук вељи учинили,
0123 Сваки здраво на дворове пође
0124 С вељом поштом и образом св’јетлим.
