Повратак (Милета Јакшић)
| Повратак Писац: Милета Јакшић |
Зима. Сумрак. Снегом предели засути,
Нигде једне пеге на белој равнини,
У тишини зимској седо поље ћути
И го, црн шумарак у мутној даљини.
Једно дрво, обасуто цветом белим,
Зебе украј друма, цветове му леди
Студен ветар, — на гранама невеселим
Ко̂ црни плодови јато врана седи.
Напред, у сумраку кућерци се виде —
Моје село. Над њим скромно, невисоко,
Тороњчић се диже, на сусрет ми иде
С поцрнелим сатом као мрачно око.
С тихим добро дошо̂ завичај ме прима
У зимној вечери сред снега и леда —
Минух покрај гробља с белим хумовима,
Освртох се — гробље чути, за мном гледа.
Извор
уреди- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 116.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.
|