Алекса Шантић

-1492-

Ја чекам на те, о лепи породе мој
С осветним мачем у руци!
Ходи, и буром душе маглени слој
Са бедема свуци!...

Мени је зима... Тврди ме убија лед
И стежу обручи смрти...
По мени змије зелени бљују јед
И штекћу гладни хрти...

Копито грубо ђаурских хатова злих
Свете ми прагове скврни...
На лепа и драга стабла градина свих
Пауци пењу се црни...

Не звони више отачких песама глас,
Ја сам сва нема и пуста...
Алах је, децо, кобно проклео нас,
И наша оковô уста...

По мени гробља, јауци беда и вај
И кнуте цезара слепи'...
Са старих кула не трепти краљевски сјај
Наших стегова лепи...

Ја чекам на те, осветни породе мој
С пламеним мачем у руци!
Ходи, с буром душе маглени слој
Са мојих бедема свуци!...