Плачи срце моје

Плачи срце моје Писац: Јаков Шантић

* * *

        Плачи срце моје

Хоћу много суза – нек грца и јеца
Мој цијели живот у једноме часу.
Нека плину сузе у дубини груди,
Гдје судбина боле и све јаде сасу.
 
Душа ми је пуна сумора и суза –
Плачи срце моје као никад досле;
Све што у нам живи нека умре тихо,
Као бôно вече, као и ми после!...
 
Плачи срце моје, дај светињу ону
Што мирисом боним оснажава груди –
Ону свету тугу ублаженог бола
Која наду диже и осмијехе буди.
 
Плачи срце моје – душа ми је јесен
Која нијемо лута, умире и плаче,
Док оловно небо тежак дах јој стеже
Она кô болесник све издише јаче.
 
Leysin

---

Извор

• Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 187.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.