Пијеро Музувијер3/8
| ←Шена седма | Пијеро Музувијер Писац: Непознати аутор Шена осма |
Шена девета→ |
КАТАРИНА: Чујем те што говориш; интравељала ми је куријоза [чудна]: изјела ми је она вражија кушка вас квас, — зато нијесам мијесила; да знаш, биједна, дошло ми је било крепат од жалости.
ЏИВА: Пацијенца! а ти ћеш сутра. Ако ти све на срце ставиш, бићеш жућа нег си сад; пара ми да су те вјештице изиле. Не узима’, брижна, бриге на се? ако ћеш бити претила и зрачна како и ја која ни једној тузи не дам на срце.
КАТАРИНА: А кому је како и теби? Имаш бестужно бријеме, то мало и хајеш за све, а не бију те туге како и мене.
ЏИВА: Ја се за ничијем не десперавам; а то ви, лијепе дјевојке од конта и које сте намуране, тако и венете за вашијем амантим; а ја чиним да они за мном вену и да се међу собом дрпе од џилозије, а ниједнога не примам у срце, него, колико ми компорта, ш њима ријечи тратим, и чине ми фавора [угађају ми] и имам их колико хоћу. Ма не могу веће стат с тобом, и збогом!
КАТАРИНА: Пођи у добар час. — Јаох мени, брижна: ове ме болести не пуштавају, не могу се ни кренут — лијепо ми је живот омрзо!
Референце уреди
