Пијеро Музувијер2/18
| ←Шена седамнеста | Пијеро Музувијер Писац: Непознати аутор Шена осамнаеста |
Шена деветнеста→ |
СИМО: Per vita mia [тако ми живота] реушкало ми је, засве con molta difficolta [врло тешко], ер да ме Франо сад нозно ходећи ја ни[з] скале, чинио би ми да ми сва љубав с брохом скочи. Анци ми се di più [штавише] и јавио, цијенећи да сам тржница, — ма ти се још од страха ваs тресeм! Ма ди је овi маријo Тријескало? cazzo, страх ме да није заспо. О Тријескало, Тријескало, гдје си?
ТРИЈЕСКАЛО: Госпару, ево ме: чеса сам заспо! ма ну ми реци, јеси лн удио?
СИМО: Да зашто сам се, маријолу, ставио на оволико евиденто перикуло [очиту опасност]? Per vita mia пара ми се да ми су се повратили њекадашњи млади данци! И кад је све на добро изишло, ход’мо дома.
ТРИЈЕСКАЛО: Ход’мо, госпару. Чека’, чска’ — ево њекога близу врата; нека се ја привучем, да видим ко је ово и што овди чини.
СИМО: Нути врага, сад ће њешто бити!
ТРИЈЕСКАЛО: А, госпару, борме је њеки фуристијер, виђет у фацу ко фурушит и напрћен је оружја ко највећи товар; ма ти је заспо и хропи ко прасац.
СИМО: Cazzo, што је ови фрфант намислио? да ме није дошо асасинат [убити] a tradimento [издајнички]? Ваља овди ремедијат [помоћи], Тријеско, мој драги Тријеско!
ТРИЈЕСКАЛО: Муч’, муч’, мучи с врагом! сад ћемо га спољат [лишити] од свега оружја. Слушај ме, госпару; стој ти полак мене, и како ја му што уздигнем, ти примај, е нека је пака мени за смлатит му их, кад га дизармамо [разоружамо].
СИМО: Потежи, Тријескало, да се не би пробудио! брзо, мој Тријеско.
ТРИЈЕСКАЛО: На, већ сам све диго, а сад удри ко боље може!
СИМО: То ти, стророг јарче! vi faro dimano castigar — impiccare, squartare, metter in galera, infame assassino [учинићу да те сутра казне — објесе, расијеку на четверо, метну у галију, гадни разбојниче]!
НИКОЛЕТО: Che diavolo! con assassinto a tradimento; fratemi strada o scrocco, guardatevi ve che tiro [кога врага! убише ме издајнички; пустите ме или ћу пуцати; чувајте се, јер ћу пуцати]! Које ово? доста веће! сад ћу под батима душу пуштит.
ТРИЈЕСКАЛО: Али, госпару, ова не свршава овди, ну стојмо ми с опазом, да се није ко увуко у кућу за покрастит, бивши нас спијо да смо надвору. Напни пистолу, а ја ћу моју инешкати; и ако до које буде — кад смо почели, бијмо се докле нас крпа тече.
Референце
уреди
