Пијеро Музувијер1/16
| ←Шена петнеста | Пијеро Музувијер Писац: Непознати аутор Шена шеснаеста |
Шена прва→ |
ФРАНО: Испекла се печеница у Лопиже Франа у пећи; гиздаво ово плеће он га је вртио, он га је пеко, — најбољи га тока дио.
МИТАР: Ево нам одовуда Франа Лопиже пећника; вссео је тер свири у сврдионицу и попијева; испеко нам је оно плеће у пећи што смо му јутрос дали.
ГУБИЦА: Митре, дај да га овди изијемо! — О, Франо, добар ти данак! је ли се добро испекло у нахари на нашу? да’ да га, брате, овди мандукамо [изједемо].
ФРАНО: Знате ли да сам ја трудио око њега? мене тока дијелит га и мени најбољи дио узети.
МИТАР: Ако си ти трудио за испећ га, а ја сам га у комарди провиџаво, и да га нијесам дјевојци Пава Згеђе уграбио, то га и не бисмо имали нит би имо ти чеса пећ.
ГУБИЦА: А мене не ставјате?! а да ја нијесам до мједи да се купи, да простиш, изјели бисте веће што знате. Ма да се не гомбамо ко ће га дијелит и резат, ја ћу сад чинит да се погодимо: Франо, узми ти ражањ с плећом и забоди га овди у тле, а пак сваки један другому повежи очи, тер онако слјепашки ко га најприје изнађе, да је он госпар дијеле чинити.
МИТАР: Та је врло добра! од ове, брате Франо, ваља да се свак контента.
ФРАНО: Orsù [дедер], ја сам контент; ево ражња, ја сам га забио овди; ма нека ја вами прво очи повежем.
ТРИЈЕСКАЛО (сам): Што ови овди курвићи чине? стали су се играт на слијепога зеца. Cazzo! прид њима је плеће; отићу овди иза кантуна спијават за учинити им коју фамозу [славну] бурлу.
ГУБИЦА: На, мени најпрвому свежи.
МИТАР: А сад ја и ти, Франо, један другому свежи.
ФРАНО: Cazzo! немој стишњивати јако! Немојте прије почимати него ја речем. Да, почмимо! ко га прије нађе, жива му мајка!
ТРИЈЕСКАЛО (сам): Ту није друге — учинићу им је! апунто сам нашо сад ови рог; дигнућу им плеће и натакнућу им ови рог на ражањ. (Овди диже плеће и иатиче на ражањ рог, и говори:) Реушка ми ко сам хтио!
МИТАР: Тишта, тишта — ја га напипах! ево ми ражња у руци!
ФРАНО: Да гдје је плеће?
ГУБИЦА: Пара га није! О, Митре, не бурлај! знаш да сам ја мислио чинит дијеле?
МИТАР: Не бурлам ништа: обратило се плеће у рог! Чеса ћеш дијелит? на теби све то у твој дио! лијепу ти нам је њеко бурлу учинио.
ФРАНО: Жалосни Франо! не жалим друго него труд који сам учинио; а врло ти се бијах и наоштрио!
МИТАР: А ја жалим да нам се овако руго догодило; ма нам није нико крив иего Губица, који нам је учинио повеживат очи.
ГУБИЦА: Што ти сам ја крив?! ја сам цијенио да ће нам на добро пасати. Ма ме страх, Signor Митре, да нам ти нијеси ову бурлу учинио и да га нијеси салво [спремио] за прождријет га сам. Нека те ја мало обидем.
МИТАР: На, обиди ме! ја сам контент; ово је оно „реци ми, докле ти не речем“! Немој само да си ти они лупеж; на, видио си, у мене га није — нека ја сад тебе обидем!... Није га ни у тебе! Ко нас је ово спијо? ко може бити?
ФРАНО: Враг вас зно и ш њиме! алмено ми не говорнте ништа, ер бих сад слађе кога на ови ражањ набио него се онета плећа наио.
ГУБИЦА: И градови гину и главе се губе и веће ствари, ма се чељад не десперавају; знате ли да се довечер коленда? Рефаћемо и шес плећа, то ћемо се и почитат — ход’мо сви заједно колендат!
ФРАНО: Не стављах се ја! имаш разлог, аферин, Губица; ма кад се споменем, вазда ћу се промутити.
ГУБИЦА: Умјесто од плећа ово ћемо рибе изјестит; заједно ћемо у мене на вечеру.
МИТАР: Да, ако имамо колендат, ход’мо веће; а једа и опета лупежа од плећа гдјегоди нзнађемо.
ФРАНО: Ах, да га изнађемо, врло ти бих га овијем ражњем пробио!
ГУБИЦА: Хо’те ви тамо; сад ћу ја за вами доћ, нека оспремим ово дома и наредим да се скуха.
ФРАНО: Потежи се, брате Губица; знаш да без тебе не умијемо интонати [запјевати].
Референце уреди
