Пијеро Музувијер1/1
| ←Насловна | Пијеро Музувијер Писац: Непознати аутор Шена прва |
Шена друга→ |
ПИЈЕРО: Хоћ да ти речем, Михочу? веће ми си додијо с том твојом вјером! биће вријеме кад ћеш се вјерит — још си млад! почека’, друге се квалитати хоће за жене него су у теби.
МИХОЧ: Ћаће, како сам млад? имам двадест и три годишта! Вице, наш зет, млађи је од мене и није ти се млад чинио, ер си га узео за зета.
ПИЈЕРО: Вице, Вице! — а то се ти ш њим мож парагонат [испоредити]? он, засве ер је млад, содију [озбиљнију] има памет од кога старца: није играч, не исходи по вечери, настојн на баштине, и све што је добријех квалитати, све су у њему. И засве да није факултоз [имућан], ја му сам до биће и добру прћију и учинио га човјеком; а ти толико си злочес, да не знаш fra le altre [међу осталима] како се тијешти, а хоћ жену узети!
МИХОЧ: Тешто, ћаће! ако није што друго, није велика ствар — то ћу ја научит у једно годиште; а то је пак твоја кривина, ер ме на јемаwе нијеси нигда послo.
ПИЈЕРО: На јемање poslo? не, не — докле сам ја здрав, нећеш тамо! Знам ја који се конробанти чине гдје оци poсилају младу дјецу на јемање. Ех, Михочу, од велике су консегвенце [важности] у младијех сад капилијере! ма basta [доста је], ја хоћу да ти мене слушаш e per imaginazione [и у мисли] нећу да мож промислити за сада се игдје вјерит, e questo vi sia la mia ultima [и нека ово буде моја задња], јеси ли ме разумио?
Референце
уреди
