Писмо мајци (Јесењин)

Писмо мајци
Писац: Сергеј Јесењин

Јеси л' жива, старичице моја?
Син твој живи и поздрав ти шаље.
Нек увечер над колибом твојом
Она чудна светлост сја и даље.

Пишу ми да виђају те често
због мене веома забринуту
и да идеш сваки час на цесту
у свом трошном старинском капуту.

У сутону плавом да те често
увек исто привиђење мучи:
како су у крчми фински нож
у срце ми заболи у тучи.

Немај страха! Умири се, драга!
Од утваре то ти срце зебе.
Тако ипак пропио се нисам
да бих умро не видевши тебе.

Као некад, и сада сам нежан,
и срце ми живи само сном,
да што при побегнем од јада
и вратим се у наш ниски дом.

Вратићу се кад у нашем врту
рашире се гране пуне цвета.
Само немој да у рану зору
будиш ме као пре осам лета.

Немој будит' одсањане снове,
нек' мирује оно чега не би:
одвећ рано заморен животом,
само чемер осјећам у себи.

И не учи да се молим. Пусти!
Нема више враћања ка старом.
Ти једина утеха си моја,
светло што ми сија истим жаром.

Умири се! Немој да те често
виђају онако забринуту,
и не иди сваки час на цесту
у свом трошном старинском капуту.