Пеул капетан и Хрњетина Мујо

0001 Мили Боже чуда великога!
0002 Кад се д’јели срећа од несреће,
0003 Тавна ноћца од бијела дана,
0004 Удбињска се отворише врата,
0005 Те изиђе једна чета мала,
0006 У чети су тридест и три друга.
0007 Ја ко ли је чети четобаша?
0008 Четобаша Хрњетина Мујо,
0009 Барјак носи Сиротан Алиле.
0010 Примише се горе уз Кунару,
0011 Уз Кунару високу планину;
0012 Кад дођоше к води чобаници,
0013 Туна Турци коње одјахаше,
0014 А у земљу барјак ударише,
0015 Воду пију, авдес узимају.
0016 Мало било, за дуго не било,
0017 Ево друге чете од Удбиње
0018 И у њојзи за тридесет друга.
0019 А ко ли је чети четобаша?
0020 Четобаша Танковић Османе,
0021 Барјак носи Рамо барјактаре;
0022 Примише се поља Удбињскога
0023 И врлетне Куноре планине;
0024 Кад дођоше к води чобаници,
0025 Те се двије чете састадоше,
0026 А сједоше двије четобаше,
0027 Шећер ију, а ракију пију,
0028 Докле мало ћеив задобише,
0029 Тад’ одоше ријеч говорити:
0030 ’Вако вели Хрњетина Мујо:
0031 „Бре сестрићу, Танковић-Османе!
0032 „Докле ли си чету подигао?
0033 „Ђе си пуста опазио блага?”
0034 Али вели Танковић Османе:
0035 „Мој даиџа, Хрњетина Мујо!
0036 „Ево сам ти чету подигао
0037 „До Варада украј мора града,
0038 „Јер ми тамо чудно чудо кажу:
0039 „Шенлук чини од Варада бане,
0040 „Сина жени, милу ћер удаје,
0041 „Чудан шићар на кошију тура,
0042 „Кажу, тура три товара блага,
0043 „А под благо три коња буина,
0044 „Уз буине танана робиња,
0045 „Те је, кажу, у Стамболу нема;
0046 „Хоћу ићи ка Вараду граду,
0047 „Јал’ добити, јали изгубити;
0048 „Но даиџа, Хрњетина Мујо!
0049 „Докле си ти чету подигао?
0050 „До кога ли каурскога града?
0051 „Чију ли ћеш уцв’јелити мајку?”
0052 Али вели Хрњетина Мујо:
0053 „О сестрићу, Танковић-Османе!
0054 „Кад ме питаш, да ти право кажем:
0055 „Ево сам ти чету подигао
0056 „До бијеле Крље винограда,
0057 „А отоле мору на закуку,
0058 „Јер ми чудо у приморју кажу,
0059 „Чудно чудо кулу Пеулову,
0060 „Око куле мермерли авлију,
0061 „На авлији димирли капију,
0062 „На капији седам русих глава
0063 „Од Удбиње наших поглавица,
0064 „Уз њих кажу седам џевердана,
0065 „А покрај њих седам бритких сабљи;
0066 „И сувише, мој мио сестрићу!
0067 „Кажу људи четири сеира:
0068 „Двије кћери и два мила сина
0069 „Све старога Пеул-капетана.”
0070 Пак у ешку Турчин повикао:
0071 „Дед’, Алиле, очи ти испале!
0072 „Понесидер зелена барјака,
0073 „Далеко је мору путовати.”
0074 А кад чуо Сиротан Алиле,
0075 Он поскочи од земље на ноге.
0076 А довати зелена барјака,
0077 Отиште се мору низ планину.
0078 Оде право Хрњетина Мујо
0079 Ка бијелој Крљи винограду,
0080 Пеулову дубоку подруму;
0081 А отиде Танковић Османе
0082 Ка Вараду украј мора граду.
0083 Добро бјеше Турчин уграбио:
0084 Тек изишли коњи на кошију,
0085 А уд’рише Турци Удбињани,
0086 Те отеше у пољу кошију;
0087 Но им лоша срећа прескочила;
0088 Пеул био у земљи Латинској,
0089 Те ковао свијетло оружје,
0090 Па пошао ка Вараду граду,
0091 Да он пушти вранца на кошију;
0092 А кад виђе, шта су учинили,
0093 Међу Турке јуриш учинио,
0094 Погуби им двије поглавице,
0095 Па им веза у терћију главе,
0096 А оте им три добра шићара,
0097 И рашћера тридест Удбињана,
0098 Па отиде рујно пити вино,
0099 А за кулу ни хабера нема.
0100 Но да видиш Хрњетине Муја!
0101 Када дође Крљи винограду,
0102 На подруму обише капију,
0103 Жељни Турци вина приморскога,
0104 Па одоше рујно вино пити;
0105 Ал’ не пије Хрњетина Мујо,
0106 Већ повади дурбин од биљура,
0107 Па он гледа мору на закуку,
0108 Док угледа украј мора кулу
0109 И на кули зелену јабуку,
0110 Око куле мермерли авлију,
0111 На авлији димирли капију,
0112 Капији се отворише врата.
0113 А наљезе дванаест солдата,
0114 Голе сабље носе у рукама,
0115 Право иду Крљи винограду,
0116 А за њима од злата кочије,
0117 У кочијам’ четири буина
0118 На кочијам’ четири сеира,
0119 Млада ђеца Пеул-капетана.
0120 Кад то виђе Хрњетина Мујо,
0121 Баци дурбин о мермер-калдрму,
0122 Па весело у дружину рече:
0123 „Бац’те вино, на зло вама било!
0124 „Чудан шићар иде к винограду:
0125 „Ето иду од злата кочије
0126 „И у њима четири буина,
0127 „А на њима четири сеира,
0128 „А прати их дванаест солдата;
0129 „Но побрже друма уватите,
0130 „Погубите дванаест солдата,
0131 „Уватите од злата кочије;
0132 „Ко увати од злата кочије,
0133 „Даћу њему стотину дуката.”
0134 Кад то чуше Турци Удбињани,
0135 Уватише друма широкога.
0136 Кад наљезе дванаест солдата,
0137 У глас пуче тридесет пушака,
0138 Те погибе дванаест солдата,
0139 А допаде дијете Алиле,
0140 Те погуби млада кочијаша,
0141 И устави од злата кочије.
0142 Ал’ говори Хрњетина Мујо:
0143 „О братићу, дијете Алиле!
0144 „Хајде саде право уз планину,
0145 „И ти води од злата кочије,
0146 „Па ме чекај код воде чатрње;
0147 „А ја одох кули Пеуловој,
0148 „Да обиђем кулуПеулову,
0149 „И да узмем Турске русе главе,
0150 „Да закопам под мермер-калдрму,
0151 „Па ћу стићи к води у планину.”
0152 Послуша га дијете Алиле,
0153 Оде с робљем уз Кунор планину,
0154 Мујо оде пребијелој кули,
0155 Па пред кулом одсједе ђогина,
0156 Заведе га за бијелу кулу,
0157 А он оде уз бијелу кулу.
0158 Кад изиђе на ћошка првога
0159 Од мермера студена камена,
0160 Ал’ на њему дванаест столова,
0161 Ђе сиђело дванаест солдата,
0162 Те чувало пребијелу кулу.
0163 Оде Турчин на чошка другога,
0164 Ал’ на њему два астала златна,
0165 На једноме дви е преље златне,
0166 Ђе сиђеле двије миле кћери,
0167 Преле свилу на златно вретено;
0168 А на другом дивит и хартија,
0169 Ђе сиђела два нејака сина,
0170 Те водила по књизи јазију.
0171 Оде Турчин на ћошка трећега,
0172 Ал’ он застрт свилом и кадивом,
0173 Па на њему четири јастука,
0174 И под њима четири душека,
0175 А по свему пули рисовина
0176 Са сувијем поднизана златом,
0177 Ђено сједи пеул капетане,
0178 Кад уморан из крајине дође.
0179 Но да видиш Хрњетине Муја!
0180 Оде право на ћошак четврти:
0181 Ал’ да видиш чуда још већега:
0182 На њему је седам русих глава,
0183 А покрај њих седам џевердана;
0184 Позна главу Ковачине Рама
0185 И његова лака џевердана,
0186 Па га од стра’ увати грозница,
0187 Те се погна кули на прозора.
0188 Ал’ да видиш јада још горијех:
0189 Ето пољем Пеул-капетана
0190 На вранчићу коњу помамноме,
0191 Крваве му ноге до кољена,
0192 А пеулу руке до рамена,
0193 Бијела му брада до појаса,
0194 Па се кроз њу токе просјаују,
0195 Као јарко кроз горицу сунце;
0196 Двије носи у терћијам’ главе;
0197 Право дође под бијелу кулу.
0198 А кад виђе, да је кула пуста,
0199 Баци двије из терћије главе,
0200 Па отиде трагом за кочијам’.
0201 Кад то виђе Хрњетина Мујо,
0202 Од старца се Турчин препануо,
0203 Оде мислит’, куд ће побјегнути;
0204 Све мислио, на једно смислио,
0205 Оде право трагом за Пеулом,
0206 И понесе двије русе главе.
0207 Но да видиш Пеул-капетана!
0208 Када виђе дванаест солдата,
0209 Ђе су њему редом изгинули,
0210 Проли сузе низ бијелу браду,
0211 Па отиде трагом уз планину
0212 Докле стиже у планини Турке;
0213 На њих старац јуриш учинио,
0214 Неколико глава укинуо,
0215 И међ’ њима главу Алилову,
0216 Па поврати коње и кочије.
0217 Ал’ ето ти Хрњетине Муја!
0218 Кад га виђе Пеул капетане,
0219 Привикну му из грла бијела:
0220 „Стани курво, хрњави Мустава!
0221 „Чију ли си кулу похарао?
0222 „А чију л’ си ђецу поробио?”
0223 Па потеже копље убојито
0224 На Муставу у прси јуначке;
0225 Но Турчину добра срећа била,
0226 Коњ му паде на прва кољена,
0227 Високо га копље претурило;
0228 Кад то виђе Хрњетина Мујо,
0229 Он потеже копљем убојитим
0230 На Пеула у прси јуначке,
0231 Не погоди на коњу Пеула,
0232 Но вранчића међу оба ока.
0233 Вранац паде у зелену траву,
0234 А допаде Хрњетина Мујо,
0235 Да Пеулу одсијече главу:
0236 Но га добро старац дочекао
0237 На његову пушку Даницкињу,
0238 Погоди га у чело јуначко,
0239 Ђе саставља самур и обрве.
0240 Туре паде, а Пеул допаде,
0241 Сабљом ману, откиде му главу,
0242 Привеза је ђогу у терћију,
0243 Па отиште право у приморје,
0244 Те укопа дванаест солдата,
0245 Па отиде пребијелој кули;
0246 Боље чува у приморју кулу.
0247 И одрани два нејака сина
0248 До доброга коња и оружја,
0249 А удаде двије кћери младе
0250 Преко мора у земљу Латинску,
0251 Те он стече добре пријатеље.
0252 Бог му дао са животом здравље!
0253 Вама, браћо, на срећно весеље!

Избор

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 200-206.