Петрова гора — наша радост и туга
Ој, Петрова горице зелена,
Српска су те села опасала.
Ти си наша гробница и дика,
Пјесме, радост и туга велика.
Наши стари бјеху мрки вуци, 5
Граничари и горски хајдуци,
Триста љета на стражи и муци
Па од тебе зазираше Турци.
Сад те синци од фашиста бране,
Који ћаху да нас утамане. 10
Ој, Петрова горице зелена,
Спаси Србе, бићеш посвећена.
Ко би крвцу у ријеку скупио
И долином једном навратио,
Већа б’ ријека од Радоње била, 15
Војнића би града потопила.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
