Петрарки

Војислав Илић

Петрарки Писац: Војислав Илић

Крај пустих обала цветних, у празник бесмртне Ладе,
  Болном и чистом песмом здравећи бурни свет,
Ти си певао љубав у којој не беше наде,
  И славом покрио светлом воклиски бајни цвет,
     Бесмртном вечном славом.

И сад, у позне дане, кад ветрић таласе нија,
  И мирта сладосно шуми И Веспер на небу сија,
     На твоме језеру плавом
Чаробни стихови И шуме. То рибар, у самоћи,
  Вукући убогу мрежу, Лаурин слави крас;
И песма трепери чудно, и дуго, у мајској ноћи,
     Хори се његов глас.

Давно сам испио пехар љубави И среће рајске
  И бацио га о тле. Младости златни сан,
И страсне јулијске ноћи, и светле вечери мајске,
     Замени жарки дан.

Па где су љубавне сузе? Где светле надежде моје?
  Ил' све се сравнити може са давно умрлим звуком?
Јест! Љубав лептирак то је што губи небесне боје,
     Како га дирнеш руком.

26. март 1889.

Извори

• Војислав Илић: Лирско песништво, страна 113, 2. књига, Вук Караџић, Београд.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.