Петнаестина, а нијесу него петина

Петнаестина, а нијесу него петина

     Сиђели у једној башчи и разговарали се два мужа и двије жене (број! рече они те гатку прича) зет и шур, отац и мајка, син и кћер, брат и сестра, таст и пуница, и међу њима једно дијете сакривено и без имена, (то би било у све 15), пак дође међ' њих један пријатељ и дарује им 5. јабука, говорећи: ја их више немам, а ви дијелите како знате. — Сад погодите, колико је свакога дошануло? — Богме пет јабука у петнаестињу, то допада свакога по трећи дио од јабуке. — Није истина! него свакога по једна цијела, за што нијесу били но само петиња, т. ј. отац и мајка, њихов син, кћер, и зет; а оно дијете сакривено и без имена, било је у трбуху зетове жене.

РеференцеУреди

ИзворУреди

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 202.