Петли запеваше у глувем селу

* * *

[Петли запеваше у глувем селу]

Петли запеваше у глувем селу,
а пси залајаше у глуве планине,
те изедоше тешку гуту на (Милошу).

Увени рас,
усани рас, 5
одбегни рас,
остани зла гуто
као крушков лис’.

Сту, гуто! Сту, љуто!
Сту, ђаволска кућо! 10

(265, бр. 225)

---

Референце

Извор

• Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 171. бр. 275.

• Милосављевић, Сава Мил. Обичаји српског народа из среза хомољског, СЕЗ, XIX (1913), с. 225.