Петар Шаровић и бег Љубовић
0001 Поранио Шакетићу Лука
0002 Лов ловити, по гори одити;
0003 Иде Лука три бијела дана,
0004 А не море лова ни видети,
0005 А камоли да би уловио.
0006 Намера га нанијела била
0007 На јунака под јелу зелену:
0008 Рањен јунак под јелику јечи,
0009 На њему је седамнаест рана,
0010 Па га ране освојиле грдне;
0011 За појас му двије пушке мале,
0012 Обадвије бега Љубовића;
0013 Преко крила пушка џевердару,
0014 На пушци је седам папти златни,
0015 Свака папта по од литру злата,
0016 А што папта беше под нишаном,
0017 Она тегли и три литер злата;
0018 На прси му токе Љубовића,
0019 Мале токе од оке четири.
0020 Ко бијаше јунак по имену?
0021 То бијаше горска арамбаша
0022 По имену Петре Шаровићу.
0023 Петар виче грлом бијелијем:
0024 „Богом брате, Шакетићу Лука,
0025 Не кажи ме бегу Љубовићу,
0026 Млоге сам му јаде учинио ─
0027 Ја посеко брата Љубовића
0028 И пресеко два близанца сина,
0029 А узе му руво и оружје
0030 И сувише три ћемера паса,
0031 У свакоме по триста дуката,
0032 Запали му кулу и авлију,
0033 Но, за Бога, сви ћемо пред Бога,
0034 Не кажи ме бегу Љубовићу,
0035 Ево тебе један ћемер злата,
0036 Други ћемар да ећиму дадем,
0037 А трећи ће мени останути!”
0038 Прими Лука Богом побратимство,
0039 А даде му божју веру тврду
0040 Да га бегу проказати неће:
0041 „Но, чу ли ме, Петре Шаровићу,
0042 Пружи мене из рамена руку
0043 Да те турим за ме на ђогина,
0044 Носићу те двору бијелому,
0045 Добавићу од мора ећима,
0046 Извидаћу твоје ране грдне!”
0047 Петар мљаше да истина бјаше,
0048 Па му пружи из рамена руку;
0049 А да видиш Шакетића Луке,
0050 Узе Петра за десницу руку,
0051 Па га тури за се на ђогина,
0052 Одведе га двору бијелому,
0053 А изнесе на бијелу кулу,
0054 Па му скиде руво и оружје,
0055 И узе му три ћемера паса,
0056 Сва три јесу бега Љубовића,
0057 Па му веже руке наопако,
0058 Одведе га бегу Љубовићу,
0059 Увати га беже Љубовићу,
0060 Па удари синџир гвожђе тврдо,
0061 А на руке троје белензуке,
0062 И на ноге окова му гвожђе;
0063 Луци даде бурунтију царску
0064 Да не даје паре ни динара
0065 Док му траје семе и колено
0066 У питому пољу Невесињу.
0067 Оде Лука на бијелу кулу,
0068 Оста Петар у ледну тавницу.
0069 А да видиш бега Љубовића,
0070 Води Петра на бијелу кулу,
0071 Па беседи Петру Шаровићу:
0072 „Море, влаше, Петре Шаровићу,
0073 Кад си мога брата погубио
0074 И пресек’о два близанца сина,
0075 А јеси ли икад помислио
0076 Да ћеш моји руку запанути?”
0077 А беседи Петре Шаровићу:
0078 „Господаре, беже Љубовићу,
0079 Да сам икад тако помислио,
0080 А ја не би тако учинио!”
0081 Онда вели беже Љубовићу:
0082 „Чу ли добро, Петре арамбаша,
0083 Што те питам, да ми право кажеш,
0084 А тако ми дина и амана,
0085 Ако мени по истини кажеш,
0086 Ништа теби учинити нећу!”
0087 Онда вели Петре Шаровићу:
0088 „Де говори, беже Љубовићу!”
0089 А Љубовић стаде беседити:
0090 „Кад си мога брата погубио
0091 И пресек’о два близанца сина,
0092 Бијелу ми запалио кулу,
0093 Однио ми свијетло оружје,
0094 А кога си најпре јатачио
0095 И чијој си кули долазио?”
0096 Онда Петре по истини каже:
0097 „А тако ми моје вере тврде,
0098 Кад ме питаш, да ти право кажем ─
0099 Откако сам дома оставио,
0100 Ја сам, беже, најпре долазио
0101 У твојему пољу Невесињу,
0102 Код мојега Богом побратима
0103 По имену Шакетића Луци,
0104 Ту сам најпре, беже, долазио
0105 И код Луке злато оставио;
0106 Ако ми се не верујеш, бего,
0107 Ти отиди до Лукове куле,
0108 Оћеш наћи три ћемер-појаса,
0109 Што је твоје све ћеш наодити!”
0110 А кад зачу беже Љубовићу,
0111 Скочи беже на ноге лагане,
0112 Па велики ћурак пригрнуо,
0113 А по[д] ћурак сабљу пригрчио,
0114 Оде беже Шакетића кули.
0115 Кад уиђе у шикли-одају,
0116 Ама Лука простр’о кабаницу,
0117 А истресо’ три ћемер-појаса,
0118 Броји Лука Љубовића благо.
0119 Нешто Лука говорити ћаше,
0120 Не даде му беже Љубовићу,
0121 Сабљом ману, посече му главу,
0122 Па покупи три ћемера блага;
0123 Узе беже свијетло оруже,
0124 Па отиде на бијелу кулу,
0125 А добави од мора ећима,
0126 Вида беже Петра Шаровића.
0127 Как’ извида оне ране грдне,
0128 Петру даде стотину дуката,
0129 Па га пусти двору бијелому.
