Песме (Бојић)
1917
| Песме Писац: Милутин Бојић |
Песме, ви сте деца тренутака разних,
Тренутака бола, љубоморе, сласти,
Тренутака среће, песме жеља мазних,
Ви сте подне ноћи.поноћ дневне страсти.
По читаве дане текле сте без реда,
Једна иза друге без икакве везе,
Час кô зрела деца, час кô чеда бледа,
Час кô храст дивљачне, час тихе кô брезе.
Ја знам, у њима сам противречан био,
Мрзео што волим, китио се блатом,
Час пљувао сваког, час се кô црв вио,
Час витезом био, час дивљачним братом.
О, зар два тренутка могу бити иста,
Зар две сузе само једнако су свеже?
У њима је душа тренутна и чиста,
Душа кад тренуци губе се и беже.
Песме мојих дана посмртна су листа.
Извори
уреди- Сабрана дела Милутина Бојића, Књига прва - Поезија, Народна књига 1978., страна 63.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.
|