Отворите главни мени
Песма љубави
Писац: Милорад Поповић Шапчанин


SapcaninMilorad.jpg

Песма љубави

Читам тешку песму, па ми данас жао
Што сам те, огорчен, увредио здраво.
Ал' у гневној души скупило се много,
Па баш нисам, друже, друкчије ни мог’о.

Јест, пути живота храпави су, тешки,
Ал’ по њима ваља ходити витешки!
Ко је тако богат у глави и груди’,
Не сме да посрне, не сме да заблуди.

За варљиву славу таштан си се пек’о,
Хтео си високо, хтео си далеко,
Презрео си врте из времена млади’,
Па од свега шта је?... Хладујеш позади.

Ког врлина дигне, по божијој вољи,
Мора бит’ на вису и лепши и бољи:
И веран животу, на који је свик’о
И сећат’ се врта из којег је ник’о.

Ни војвода велик, непаметно ради
Ко мостове руши за собом позади:
Исто се у јаду траже стари пути
Не треба их никад сурвином засути.

НапоменеУреди

  • Рукопис

ИзвориУреди

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига друга, страна 83. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 124 године.