Песма о Хвару

Песма о Хвару
Писац: Јаков Шантић

* * *

Песма о Хвару

Мирише ваздух пун страсти и бола;
Мирише море! Свуда месечина.
А завалила се сребрена пучина,
Кô млада жена успавана гола.

Шуморе вали! Какве су то речи?
О, ко ће знати! Но, ослушни: јасно
Не чини л' ти се, да ту пати страсно,
Скривено негдје, душа и бол нечи!?

Ил' је то моја животна потреба,
Да у свему ћутим део душе моје
Па у шум морски, мирис мислим то је

Биће што страда, што чезне, што треба!
Чуј опет! Јеца око хриди голи'
А ваздух мирише у страсти и боли.

Извор

Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 206.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.