Пеливан Грујица и Турци
Вино пију тридесет хајдука
У сред славне горе Романије,
Међу њима Старина Новаче
Вино служи Пеливан Грујица.
Кад с' хајдуци вина понапише, 5
Проговори Старина Новаче:
„Браћо моја тридесет хајдука,
„Је ли мајка родила јунака,
„Свиленијем опасала пасом,
„И јуначким дозивала гласом, 10
„И сестрица брата одгојила
„На чистом крилу девојачком
„Да отиде врелу на Цветињу
„Да он узме праха и олова,
„И камења бистога кремења 15
„И на на ноге по једне опанке.“
Сви јунаци ником поникоше
У црну се земљу загледаше
Како трава на раздељке расте
Кано дојке у младе девојке 20
Само неће Пеливан Грујица
Но он гледа старину Новака
„Ев' јунака родила га мајка
„Свиленијем опасала пасом
„И јуначким дозивала гласом 25
„И сестрица брата одгојила
„На чистоме крилу девојачком
„Да отиде врелу на Цветиње
„Да он узме праха и олова
„И камења бистрога кремења 30
„И на ноге по једне опанке.“
То Новаку мило не бијаше,
Ал' се њему друкше не могаше.
Одмах скочи на ноге лагане:
Па опрема Пеливан Грујицу, 35
Обокује свилену кошуљу,
До кошуље токе на јелека,
Свака тока седамдесет ока
Једно таче под гро'це бело
Оно вуче до три литра злата 40
Да се види с њиме путовати
У по ноћи као у по дана
Господару да видела града
И њему је чаша позлаћена
Којом пију сви хајдуци вино. 45
Па му нагну калпак и челенку
На челенци до девет перата
И десето перо позлаћено
Што казује који ветар дува.
Обукује бугар-кабаницу 50
И натаче бугарску шубару
Начини се млађен Бугарче
А кад они на растанку били
Проговара старина Новаче:
„Када будеш врелу на Цветиње 55
„Ту ће бити Турци јаничари
„Они скачу скока јуначкога
„Немој теби очи преварити
„Да ти скачеш скока јуначкога.“
„На другој ће страни бити Турци 60
„Они мећу камена с рамена
„Немој теби очи да преваре
„Да ти мећеш камена с рамена
„Трећа страна коло девојачко
„Немој теби очи да преваре 65
„Да ти играш коло девојачко
„Иди мудро, не погини лудо.“
Кад је Груја речи разабрао
Он отиде ка врелу Цветињу
Кад се беше близу примакао 70
Он опази Турке јаничаре
Они скачу скока јуначкога.
Погледа их Пеливан Грујица
Своме срцу оделет не може
Оде скакат скока јуначкога 75
Те надскочи Турке јаничаре
Па отиде врелу на Цветиње.
Туна беху Турци јаничари,
Они мећу камена с рамена
Погледа их Пеливан Грујица 80
Своме срцу оделет не може
Оде мећат' камена с рамена
Те надметну Турке јаничаре
Па отиде врелу на Цветиње.
Пуно беше коло девојачко 85
Коло води Злата Руданова
Па каква је шинула је гуја
Све је оро висом надвисила
А лепотом дику зачинила.
Погледа је Пеливан Грујица 90
Своме срцу одолет не може
Ухвати се Злати за појаса
У хајдука срце заиграло
Главом врти а зубима шкрипи
Зачета је пољубити шћаше 95
Но га види Злата Руданова
Баци Грују у зелену траву
Загрну се бугар кабаница
Засијаше токе на јелека
Познадоше хајдука из горе 100
Потераше ка врелу Цветињу
Бега Груја на врело Цветиње
Па се сакри у хладну меану
У кавани једно Туре младо
Лулу вије уз тамбуру бије 105
Уз тамбуру танко попијева:
„Боже мили на свему ти хвала
„Јесам чуо и казују људи
„О планини гори Романији
„Да та гора никад сама није 110
„Јел без вука јел без хајдука
„Јел без некога доброг јунака
„Дамјан храни Старину Новака
„Дамјан храни а дамјан га чува
„А тако дина и амана 115
„И турскога поста рамазана
„Сад' ћу ићи гори Романији
„Уватићу Старину Новака
„И његова брата дели-Радивоја
(у рукопису део песме оштећен, део недостаје...)
.................................................
Кад то зачу старина Новаче 120
Прах је друштву поделио
А остало друштво своје распустио.
Сан остаде старина Новаче
И са њиме дели-Радивоје
Трећа стаза Пеливан Грујица. 125
Мало време за дуго не било
Указа се једно Туре младо
На вранчићу ноге прекрстио
Лулу пије уз тамбуру бије
Уз тамбуру танко попијева: 130
„Боже мили на свему ти хвала
„Јесам чуо и казују људи
„О планини гори Романији
„Да та гора никад сама није
„Јел без вука јел без хајдука 135
„Јел без неког доброг јунака
„Дамјан храни старину Новака
„Дамјан храни, а дамјан га чува
„А тако ми дина и амана
„И турскога поста рамазана 140
„Сад ћу с тобом раставит' Новака.“
Кад ти виде старина Новаче
Џевердана по табану љуби:
„Џевердане моје добро старо
„Немој мене ватром преварити 145
„За око те ни питати нећу.“
Земљи паде пушци огањ даде
Паде Туре у зелену траву
Новак мисли, да га погодио
Па он трчи ка Турету младом 150
Скочи Туре из зелене траве
Па ухвати старину Новака.
Веза њему руке наопако
Обеси га коњу о ункашу.
Оде Туре друмом широкијем 155
Из свег гласа довикује:
„Романијо, да те бог убије
„Сад сам твоја саломио крила
„Ухвати ти старину Новака
„Сад ја тражим дели-Радивоја.“ 160
Кад то зачу дели-Радивоје
Џевердана по табану љуби
„Џевердане моје добро старо
„Немој мене ватром преварити
„За око те ни питати нећу.“ 165
Земљи паде пушци огањ даде
Паде Туре у зелену траву
Раде мисли да га је погубио
Па отрча ка Турету младом.
Скочи Туре из зелене траве 170
Па ухвати дели-Радивоја
Веза њему руке наопако
Обеси га коњу о ункашу
Оде Туре друмом широкијем.
Из свег гласа гори довикује: 175
„Романијо да те Бог убије
„Сад сам твоја саломио крила
„Ухватио дели-Радивоја.“
Опет оде друмом широкијем
Па он потражи Пеливан Грујицу: 180
„О Грујице моје чедо мало
„Сад сам твоја саломио крила
„Погуби ти дели-Радивоја
„С тобом ћу се лако изиграти
„Као курјак са јањетом малим.“ 185
Кад то виде Пеливан Грујица
Џевердана по табану љуби:
„Џевердане моје добро старо
„Немој мене ватром преварити
„За око те ни молити нећу.“ 190
Земљи паде пушци огањ даде
Паде Туре у зелену траву
На Турету нигде главе нема
Невера се чини Пеливан Грујици
Опет пуни стара џевердара 195
Из глас` виче Старина Новаче:
„Не бој ми се Пеливан Грујице
„Ти не пуни стара џевердара
„На Турету нигде главе нема
„Хајде брже ка бесном вранчићу 200
„Много ми је Туре руке притегнуо
„Од лаката горе до ноката
„Под ноктима црна крвца врца
„Коњ ме сеца друмом широкијем.“
Кад то зачу Пеливан Грујица 205
Он истрча ма друма широка
Скида оца коњу са ункаша
С друге стране дели-Радивоја
Обојци руке одрешио
Подиграше ка' но јањци мали. 210
Груја оцу стаде говорити:
„О, мој оче, старина Новаче
„Каква те је срећа намерила
„Те не пуниш стара џевердана
„Те не пуниш и Туре не гађаш 215
„Но ти трчи њему у наруча
„Видиш болан, кад видео ниси
„Да је Туре дете на мегдану.“
|
|
Јован Срећковић је сакупљач народних умотворина за којег, нажалост, нисмо нашли податке о животу и раду. Записао је велики број песама. Рукопис му је читак, бележио је брзо. Многе песме су из Србије са простора Левча. О Новаковићима има 7 песама. Одабрали смо варијанте две песме: „Удаја ћерке Старине Новака“ и „Пеливан Грујица и Турци“.
Јован Срећковић, Архив САНУ, Етнографска збирка, бр.1-1.
