[Паша кара Ибрахима слугу]
Паша кара Ибрахима слугу:
„Ђе си Ибро, ниђе те не било.
Јутрос ти је тетка долазила,
Искала ти спензу небројену!“
„Прођи ме се, пашо господару! 5
Јутрос одох у пазар-чаршију,
На пазару двоје ђеце лудо,
Продају их двије калајџије —
И та ђеца хиљаду дуката.
Ја за ђецу одох бројит благо, 10
Док запјева на пазару Фата:
„„Ко нас купи, потрошиће благо,
Ко нас прода изгубиће главу!
Ми нијесмо ђеца заробљена,
Вет ми јемо ђеца украдена: 15
Украле нас двије калајџије,
Калајџије изнад Румелије.
Ја имадем до чегири брата:
Мул’-Алију код цара кадију,
Мустај пашу на сред Босне равне. 20
Салих пашу на Херцеговини,
Брат Ахмета са мном на пазару““.
Узе паша ата племенита,
Па он оде у пазар-чаршију —
Оде паша ђецу куповати. 25
Док запјева на пазару Фата:
„Ко нас купи, потрошиће благо,
Ко нас прода изгубиће главу!
Ми нијесмо ђеца заробљена,
Вет ми јасмо ђеца украдена 30
Из Новога новљанског диздара;
Ја имадем брата до четири:
Мул’-Алију код цара кадију,
Мустај пашу насред Босне равне,
Салих пашу на Херцеговинн 35
Брат’ Ахмета са мном на пазару!“
Кад то паша чуо на пазару,
Он уфати двије калајџије,
Па их спреми у дно у тавницу.
Паша узе двоје ћеце лудо. 40
Ахма за се, а Фату преда се,
Однесе их свом бијелу двору.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Босанска вила, година ХVII, број 10, Сарајево, 30. мај 1902, стр. 194-195.
