Паднала м’гла по поље, нане

* * *


[Паднала м’гла по поље, нане]

Паднала м’гла по поље, нане,
паднала м’гла по поље, —
ништа се живо не види, нане,
ништа се живо не види,
сал једно дрво црешњиче, нане, 5
сал једно дрво црешњиче.
Под њега седи терзиче, нане,
под њега седи терзиче.
Терзиче вели, говори, џанум,
терзиче вели, говори: 10
„Ој ко ти бога, девојко мори,
ој ко ти бога, девојко,
ти да ми месиш белу погачу, мори,
ти да ми месиш белу погачу;
на сито да гу не сејеш, мори, 15
на сито да гу не сејеш;
сас воду да гу не месиш, мори,
сас воду да гу не месиш;
на огањ да гу не печеш, мори,
на огањ да гу не печеш! 20
Ја кад ће ручам погачу, мори,
ја кад ће ручам погачу,
ја ће ти кројим колију, мори,
ја ће ти кројим колију;
ју руке не ће гу фатим, мори, 25
ју руке не ће гу фатим;
сас иглу ие ће гу шијем, мори,
сас иглу не ће гу шијем;
сас конци не ће гу везем, мори,
сас конци не ће гу везем; 30
б’ш што је таман на снагу, мори,
б’ш што је таман на снагу!“


Референце

Извор

  • Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 163-164.