ПУСТИ РЕЧИ...
Писац: Мита Поповић





     ПУСТИ РЕЧИ...
            
Пусти речи, да ти чујем жеље,
Светли зраче тужне моје душе!
Хоћеш ваљда, да ти протумачим
Тајне снове заљубљене руже?

Хоћеш ваљда од широког мора,
Да разделим све капљице росе?
Да зауздам лаке поветарце,
Нек те они на крилима носе?

Хоћеш ваљда од сунчаних зрака
Да ти сплетем венац око чела?
Или хоћеш, да поробим, душо,
Све бисерје из мора дебела?

Хоћеш ваљда, да допевам звезде,
Ил' свегрејно сунашце са неба?
Пусти речи, да ти чујем жеље!
Реци, душо, реци, што ти треба!

И веруј ми: ако ти се жеље
Сваког часка хиљадама множе:
Моја љубав, неумрла, силна,
Све ти жеље испунити може!

Само једно немој да зажелиш —
Е овде се моћи моја губи —
Да ти кажем, мој јутарњи зраче,
Како л' тебе срце моје љуби!




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.