О јесенске дуге ноћи
О јесенске дуге ноћи,
Ко не љуби црне очи,
Не пада му сан на очи,
Већ му пада јад на срце,
А од јада гора вене, 5
И у гори чубар биље.
Чубар биље врло тужи:
„Много мене наберите,
У колу ме подјелите,
Свсму колу подјелите 10
А јунаком не дјелите;
Јер ме они ружно носе,
Цјелу всче за лучеви,
А кад доће дана всче,
Они са мном ватру ложе, 15
Ватру ложе с чубар биљем,
Дјевојкама на срамоту,
А и самом мени цвјећу.
Дјевојчице, младе сеје,
Оне мене л’јепо носе 20
Цјео данак за њедрима,
А увече за косама.
Када кући дођу својој,
Хладном водом мене поје -
Зато код њих ја не венем.” 25
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
