О путници ждрали...
Kennst du das Land...
О путници ждрали лаки, откуда вас води пут?
Видјесте ли мјеста мила гдјено рађа лимун жут?
Видјесте ли Јадран плави и обрасли онај жâл,
У прагове мрамор-двора гдје сребрни бије вал?
"Видјели смо многе краје и питоми мирни кут,
Гдје на жалу двори стоје и гдје рађа лимун жут.
На прозору бјеше жена млада као млади клас,
Кидајући једну ружу гледала је тужно нас.
У оку јој бјеху сузе, а у души бол и лед;
Лице јој је сво блиједо, кô увели љиљан блед".
Доста, ждрали! Њене сузе, то је драги бисер мој:
Ову пјесму, уздах ови нек облаци носе њој!