[О Радане, висока планино]
О Радане, висока планино,
Партизанска наша постојбино,
Добро јутро, планино и горо,
Већ четири године ће скоро
Од кад твоје врлети и стазе, 5
Хитре ноге партизанске газе.
Ми смо те се, горо, ужелели,
По теби смо гладни воду пили.
О планино, високи Радане,
Јесу ли ти увенуле ране? 10
Здраво, секо, другарице Јело,
Ви сте доста чарапе нам плеле,
Здраво, снашо, што код врата стојиш,
Малишана на недрима дојиш,
Чувај добро нашега јунака, 15
Чувај нама Титовога ђака,
Када сутра видиш светлу зору,
Ти изиђи на Петрову гору,
Са свих страна соколови лете,
То су, секо, партизанске чете. 20
То је, секо, наша војска млада,
Формира се сад Прва бригада.
Ено стоје у редове двојне,
Они деле муниције бојне.
Муницију када разделише, 25
У паради тад се пребројише,
Пожурише рапорт да предаду,
Шестстотине има у бригаду,
Све младићи, соколови сиви,
Пуста Река са њима се диви, 30
Пуста Река и цела Топлица,
Јабланица па и Кукавица.
Кад Космачу борци опколише,
Ту јуначко срце прекалише:
Свуда чујеш, борци вичу „ура", 35
Бугарска се колона растура,
Па ту момци храброст задобише,
На Рујковац јуриш учинише.
То је било четрдесет треће,
А бригада тад за Босну креће. 40
Јесен беше и падају кише,
Пуста Река дубоко уздише:
Срећии били куда пролазили,
Сваку борбу лако задобили.
Родни крају остани нам здраво, 45
Ми за Босну отидосмо право.
Кад прођосмо Јастребац планину,
Прегазисмо и реку Расину,
Шиљеговац јуриш учинисмо,
Издајника двеста заробисмо 50
И ту једног друга изгубисмо,
Рус је био, храбро се борио,
И тенковску пушку је носио.
На Здарвињу, ту се битка бије,
Па одатле преко Шумадије. 55
А сада чуј, Западна Мораво,
Ми те мутну прегазисмо здраво.
Нилутовац не зна шта га чека,
Запамтиће борбу он до века.
Ту бејаше зелена ливада, 60
И паде нам из Коњувца Града.
Храбри борци напредују лако,
За све време преко Шумадије,
Свакога се дана битка бије,
Даросава и Босута село, 65
Четницима поп врши опело.
Све до Дрине само борба дуга,
Седам-осам изгубисмо друга,
Тријес борби, тријес љутих рана,
Многа ли смо брда прегазили 70
И још више реке пребродили
Док смо кршној Босни долазили.
— Кажи, друже, образа ти твога,
Кажи мени што за брата мога.
— Док смо, секо, Дрину пребродили, 75
Другова смо седам изгубили,
На Деветак планину смо били,
Кад је била шеста офанзива,
Ту смо, секо, сви у крви били:
Шездесет смо борца изгубили. 80
Алимпије, командант бригаде,
Он нам, секо, на Озрену паде,
Змај погибе, узданица рана,
Паде Дацић Милан из Гајтана,
Влајко паде из села Бајинац, 85
И Стојанча у мајке јединац,
И Милоје од шеснаест лета,
Из тог села паде Грујић Јевта
Па и Санда за слободу паде,
Из Брестовца храбри Милораде, 90
Паде Милош сред крвава боја
И погибе из Дубова Воја,
Из Бублице Лазаревић Столе,
И Милован из Лозана, доле.
Гусле моје, гудите ми лако, 95
Кажите ми по имену сваког.
Из Коњувца Павле кад је пао,
Заменику дужност је предао;
Са Пасјаче млади Раде беше,
И њему се ноге одузеше. 100
Жика Чупић и Павле Ушчумлић,
Њих двојицу жали Растовница.
Сад се ова песма завршава,
Свима палим нека буде слава!
