О, леле Стара планино



[О, леле Стара планино]

О, леле Стара планино
доста сам по те ходио,
с девојком овце чувао,
и божју веру чинио,
и веру тешку заклетву: 5
ако се први оженим,
први да се разболим,
за мало време да лежим,
за девет година равно;
десете да се придигнем, 10
по мало хлеба да једем,
колико мравић што носи,
па и то много да ми је,
из љуске воду да пијем,
па и то много да ми је, 15
комарац коњиц да ми је,
па и он бујан да ми је,
сламчица штака да ми је:
и она тешка да ми је. —
Ако л' се она пре уда 20
њу младу клетва да стигне.



Напомена уреди

Забележио Светислав Божиновић, из села Врбице, ученик Учитељске школе. Чуо од своје мајке.

Референце уреди

Извор уреди

  • Горо ле, горо зелена... Избор народних песама. Развитак 6/1966, бр. 3, стр. 41-42.