Ој ружо мила
| Ој ружо мила... Писац: Јован Илић |
Ој ружо мила,
Ружице моја!
Што тако вене
Лепота твоја?
Зар тебе, мила,
Роса не роси,
Да ми те мома
За фесак носи?
Или ти окце
Устрели жарко,
Што њиме светли
Сунашце јарко?
Ах душо драга!
Не питај мене,
Што моје лице
Млађано вене.
Сунце ми сија,
Роса ме роси,
Ал’ немам драгог’,
Кој да ме носи.
Која б’ ме драга
Носила, јадна,
Њу ми сад крије
Земљица ладна!
Који б’ се драги
Дичио мноме,
Тај сада лежи
У гробу с њоме.
Извор
уреди(1859). Ласта, мали календар за просту годину 1859. Год. 10. Нови Сад: Печатња Медаковића. стр. 30-31.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 123 године.
|