Ој облаци мутна ока

Ој облаци мутна ока Писац: Стеван Владислав Каћански

Ој облаци мутна ока,
Што на исток путујете,
Што и мене не узмете —
Ја сам дете са истока!?
Ви бежите куда које,
ПО пучини плаветнила,
Тако беже жеље моје
Од недрага до немила.
Мутна ваша недра крију
Воду да нам поља роде,
Ал’ што моје очи лију
Од те воде јади роде,
Ваша роса мами цвеће
Моја само пелен креће
Док ваш бијес буром траје
Мој — никада не престаје
Ајте облаци, ајте ој!
Журно чила лака скока,
Ајте, ајте пут истока
На истоку дом је мој! —
Понесте му воде плодне
Оросите њиве родне,
Упрљано — крвљу — тавно
Умијте му лице славно;
Но не носте грома свога,
Пуцали су громи тамо —
Већ лахора ви тихога
Понесите њему само,
И још — та још поздрав ој!
Здраво да си роде мој!

Извор

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 18-19.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стеван Владислав Каћански, умро 1890, пре 134 године.