Алекса Шантић

Ој младости, слатка чашо,
    Из које се нектар пије!
    Ој младости, златни данци,
    Гдје нам срећа вијенце вије!

Кô перивој топлог југа
    Тебе само цвијеће краси;
    Ти си света као што су
    Херувимски свети гласи.

Слатке жеље, слатке наде
    Сјају посред срца жива,
    А под крилом златног санка
    У рају ти душа бива.

Кô прољеће милоцвјетно,
    Кад се лахор гором вије,
    Као небо, као звијезде,
    Ти си пуна поезије.

Ти љубави дижеш храме
    И чистом их вјером кадиш:
    Загрљајем, миловањем
    И пољупцем душу сладиш.

Ој младости, ој радости,
    Ти си само живот прави;
    Друзи, браћо, куцнимо се,
    Нек се света младост слави!

У Мостару, 21. децембра 1890.