[Ој девојко, душо]
Ој девојко, душо,
злаћена јабуко,
ти не љуби мене,
ти не губи себе!
Ја сам јунак, море, 5
из далеке земље;
ја ћу и отићи,
ти ћеш останути;
ја ћу боловати,
ти ме нећеш знати; 10
ја ћу и умрети,
ти ме нећеш чути;
а кад будеш чула,
труда не пожали;
до мој гроба дођи; 15
повр’ њему стани,
свећу ми запали;
за мене зажали,
целом свету јави:
овде лежи драги 20
кога сам волела,
срцом га волела,
устима љубила;
а сад њега љуби
ова црна земља. 25
Ој, ти црна земљо,
не буди му тешка!
Зелена травице,
не буди му горка!
