Ој да ми је у Орлово[1] доћи,
У Орлово[2] јаблан дрво расте,
Под јабланом заспала дјевојка
Под главом јој снопак ђетелине.
Пењаћу се јаблану на грану, 5
Закукаћу ка’ ’но кукавица,
Превртаћу ка’ ’но ластавица,
Не би ли се смиловала мајка,
Не би л’ мени своју Мару дала.
