Ој гранчице пусте...

Алекса Шантић

Ој гранчице пусте, обнажене, саме,
Сви листићи драги свели су и смагли,
Пуне дробних суза ви гледате на ме,
А ваш тужни шумор губи се у магли.

О, ја знадем тугу и јад што вас кињи,
Али гдје је снаге, да вам прошлост врне?!
Ја пред вама стојим као камен сињи
И суморно гледам у даљине црне...

И мени је јесен похарала груди, -
Пуст и самцат ходим обнаженом стазом,
Изнад мене облак промиче и блуди,
И ја мрем кô листак под јесењим мразом.