Ој војводо Синђелићу
Ој војводо Синђелићу,
српски сине од Ресаве равне.
Ти си знао Србина заклети,
како ваља за слободу мрети.
Пушка пуче, бој се бије,
а Синђелић рујно вино пије.
Рујно вино пије за слободу,
за слободу српскоме народу.
Ој војводо ти си пао,
али душман још од тебе стрепи.
Душманске си посекао главе,
зато тебе Срби радо славе.
Рукавице беле Туркиње се клеле;
Рукавице жуте Српкиње се љуте.
Туркиња се пред џамијом клела,
да је само Србина волела.