Ој, Петрова горо знаменита,
мила наша мајко племенита,
кад је, мајко, несташица била,
ти си своја њедра откривала.
Твој смо горки хљебац тада јели, 5
ал' од глади нијесмо умирали.
Ти нам даде жира, кестенова,
храстовога па и буковога,
дивљег воћа, млијека козијега,
свињетине па и браветине. 10
Нејачи си уточиште била,
хвала теби, наша мајко мила.
Народне пјесме, пословице и слике из живота и обичаја Срба на Кордуну. Књ. 2, сакупио и уредио Станко Опачић-Ћаница, Загреб: Просвјета, 1987., стр. 134.
