* * *
[Ој Бојано, зелена ливадо]
Ој Бојано, зелена ливадо!
Што си тако, ти полегла јако?
“За невољу ја полегла јако!
Синоћ мене три љељане[1] прешле,
Јутрос рано, девет дјевојака; 5
Свака носи по срп на рамену,
Најстарија косу о појасу;
Па ми жању свакојаку траву,
Понајвише ситну дјетелину,
Пак је мећу пред брацине коње: 10
“Гризите, јед’те, мога браца коњи!
Далек ћете путак путовати:
Пријећете три горе јелове,
Три јелове, четир јаворове,
Изаћете на Смиљино поље, 15
Виђећете Смиљану дјевојку,
Ђе Смиљана под бором заспала,
Будила ју најмлађа снашица:
“Устан дере, Смиљана дјевојко!
Ево твоји кићени сватова!”20
|
|
Референце
- ↑ љељане (мн. жен. род) - кошуте
Напомене
Уз збирку Милана Обрадовића:
Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. АСАНУ 25-2 бр. VI (5)
Варијанта: Обрадовић 45 бр. 31987, 169, 93 бр. 18, 441, Милеуснић 74 бр. 7, Гароња бр. 51.
Извор
- Српске народне пјесме из Западне Славоније, приредила: Славица Гароња -Радованац,Топуско; Нови Сад: Српско културно друштво "Сава Мркаљ"; Книн; Београд: Информативна агенција Искра, 1995., стр. 75.
